Francuska kreće u borbu za sopstvene resurse: Litijum, baterije i električna vozila u fokusu zelene tranzicije

U cilju zelene tranzicije, Francuska je odlučna u nameri da razvija sopstvene resurse, proizvodi baterije i električne automobile u svojim fabrikama i da koristi svoja nalazišta litijuma, iako su mišljenja javnosti o tome i dalje podeljena.

Transport, koji čini oko četvrtinu emisija ugljen-dioksida u Evropi, jedan je od ključnih sektora u kojima su neophodne velike promene da bi se postigao cilj klimatske neutralnosti koji je EU, a time i Francuska, zacrtala da ispuni do 2050. godine. Deo tog plana je da od 2035. godine bude zabranjena prodaja novih vozila s unutrašnjim sagorevanjem.

Međuresorni delegat Vlade Francuske za nabavku strateških minerala i metala Benžamen Galzo ističe da je litijum kao sirovina za proizvodnju baterija za električne automobile neophodan za energetsku tranziciju ne samo u Francuskoj, nego u Evropi i celom svetu i da će prema procenama Međunarodne agencije za energiju, biti potrebno 10 puta više litijuma nego danas.

Da bi obezbedila siguran i održiv lanac snabdevanja i smanjila zavisnost od uvoza iz drugih zemalja, Francuska je pokrenula projekat za iskopavanje litijuma u centralnom delu zemlje. Projekat "Emili" vredan milijardu evra sprovodi francuska kompanija Imeris, a početak rada rudnika očekuje se posle 2028. godine. Procenjuje se da će rudnik obezbediti dovoljno litijuma za proizvodnju 700.000 baterija godišnje.

Francuska razmatra još jedan projekat ekstrakcije litijuma iz geotermalnih voda na istoku Francuske. Litijum iz ta dva depozita bi, prema rečima Galzoa, mogao da zadovolji između polovine i dve trećine potreba francuskih gigafabrika litijumskih baterija.

Pored izgradnje sopstvenih kapaciteta, Francuska ima sporazume o saradnji sa 12 zemalja, među kojima je i Srbija. Dve zemlje su u avgustu 2024. potpisale sporazum o partnerstvu u oblasti istraživanja i eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina, koji za sada podrazumeva razmenu iskustava i dobre prakse.

- Ovo je veoma važna tema za Francusku, Srbiju i Evropu. Ideja je da razvijamo svoje resurse i razumem da je to želja i srpske vlade. Želimo da razmenjujemo dobru praksu u ovoj oblasti koja je ključna jer znamo da će litijum biti jedan od najvažnijih kritičkih minerala narednih godina - izjavio je Galzo u razgovoru sa novinarima iz Srbije.

Jedan od aspekata saradnje je, prema njegovim rečima, pokazati u Srbiji i Francuskoj važnost projekata u oblasti kritičkih minerala.

- U takvim projektima uvek je teško da ljudi prihvate promene u lokalnoj sredini i zato je važno objasniti da to radimo iz dobrog razloga, a to je da nam je litijum potreban za energetsku tranziciju, i da to radimo na dobar način - rekao je Galzo, istakavši da Evropa pre svega želi da razvija svoje resurse, a da će srpska vlada odlučivati o tome da li i kako želi da sprovodi svoje projekte.

Galzo je rekao da se u Francuskoj za sve velike projekte organizuju javne debate u kojima je ključno ljudima objasniti zašto se to radi i koje su posledice – ekonomske koristi i uticaj na životnu sredinu. Naglasio je da se tokom celog procesa procenjuje da li projekat može da se nastavi i da se može obustaviti ako se ne poštuju uslovi i kriterijumi.

Obaveza nosioca projekta da odgovori na sva pitanja

Novinari koji su u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU" boravili u Francuskoj o javnim debatama razgovarali su s predsednikom Nacionalne komisije za javne rasprave Markom Papinutijem.

U pitanju je nezavisno telo koje garantuje pristup informacijama i učešće svih građana u debati o projektima koji imaju veliki uticaj na životnu sredinu, kao što su nuklearne centrale, novi putevi, pruge, gigafabrike ili rudnik litijuma.

Ideja o osnivanju Komisije javila se 1995. godine, kada se lokalno stanovništvo pobunilo zbog izgradnje brze pruge. Za 30 godina postojanja organizovana je 121 javna rasprava.

Njihov cilj je da dopru do što većeg broja ljudi, pa se građani obaveštavaju preko lokalnih medija, društvenih mreža, naučnika influensera pa čak i poštara koji idu u najudaljenija mesta.

Papinuti je istakao da je nosilac projekta, koji plaća organizaciju javne rasprave, dužan da odgovori na sva pitanja i ima rok od tri meseca da se izjasni koje argumente je uzeo u obzir, a one koje nije mora da obrazloži.

Dešavalo da je projekat posle debate izmenjen, kao i da sam investitor odustane kada shvati da je previše komplikovano ili skupo da ispuni sve zahteve javnosti.

Kada je u pitanju javna debata o rudniku litijuma, Papinuti je rekao da je kompanija Imeris posle javne debate izmenila delove projekta koji se odnose na transport kao i neke stvari u procesu vađenja rude. Na pitanja građana zašto litijum mora da se vadi u Francuskoj, Imeris je odgovorio da već ima klijente u gigafabrikama za baterije u Francuskoj i EU.

Posle petomesečne javne rasprave o rudniku litijuma, sa više od 3.600 učesnika, mišljenja su ostala podeljena. U izveštaju Komisije, objavljene prošlog septembra, navodi se da je rudarenje za neke "zastarelo, opasno i zagađujuće", dok drugi veruju da će uz tehnološke inovacije rudarenje imati manji uticaj na životnu sredinu.

Papinuti, međutim, ističe da cilj javne rasprave nije da se nađe konsenzus, niti da se neko natera da prihvati projekat, nego da obaveže nosioca projekta da odgovori na strahove građana.

- Ne brojimo koliko ljudi je za a koliko protiv, mi samo insistiramo da se daju odgovori na pitanja - rekao je Papinuti i dodao da građani i dalje mogu da postavljaju pitanja i da se informišu o daljem toku projekta.

Oštra konkurencija

U javnoj raspravi o litijumu učestvovao je i Matje Iber, direktor za komunikacije u francuskoj kompaniji za proizvodnju litijum-jonskih baterija za električne automobile ACC.

On je rekao da razume protivljenje otvaranju rudnika i strah od zagađenja, ali da je uveren da će svi kriterijumi biti poštovani.

- Ako želimo da se oslonimo na kompletno evropski lanac snabdevanja, moraćemo da idemo do kraja priče i verovatno ćemo morati ponovo da otvaramo rudnike u Evropi - rekao je Iber. On je dodao da nema smisla kupovati baterije iz Kine i prevoziti ih brodovima ili avionima koji zagađuju sredinu, ali je ukazao i da se iz geopolitičkih razloga ne treba oslanjati na snabdevanje iz Azije.

Iber je rekao da je 10 najvećih proizvođača baterija iz Azije – šest iz Kine, tri iz Južne Koreje i jedan iz Japana, i da Evropa kasni za Azijom 15 godina.

- Moramo da nastavimo da razvijamo evropsku industriju baterija ali to će biti teško, jer su trenutno visoki troškovi, a prihodi niski. Potrebna je dodatna podrška da bi se ubrzala proizvodnja i sustigla konkurencija - rekao je Iber u pilot postrojenju kompanije ACC u Nersaku na jugozapadu Francuske koje su posetili srpski novinari.

ACC je osnovana pre četiri godine, a njeni akcionari su kompanija SAFT u vlasništvu energetskog giganta Total enerdžis, Stelantis i Mercedes. To je prva evropska kompanija koja je proizvela baterije za električna vozila, koje se ugrađuju u "pežo" E-3008 i E-5008 i "opel grandlend".

Međutim, sirovine za baterije, uključujući litijum, kupuju preko posrednika od rafinerije iz Poljske, a za kupovinu francuskog litijuma će, kako je rekao Iber, biti potrebno još najmanje 10 godina.

Planiraju da izgrade još dve gigafabrike u Nemačkoj i Italiji, ali su ti projekti pauzirani zbog, između ostalog, slabijeg rasta tržišta od očekivanog, velike konkurencije, pre svega azijskih igrača i visokih cena električnih automobila koji su 15-20 odsto skuplji od vozila s unutrašnjim sagorevanjem.

Francuska ima cilj da do 2030. godine proizvede dva miliona električnih automobila, a njegovom ostvarenju doprinosi i kompanija Reno, koja trenutno koristi nikl-kobalt-mangan (NCM) baterije.

U njihovom pogonu u mestu Due na severu zemlje, koji su posetili novinari iz Srbije, od 2023. godine proizvode se samo električni automobili, i to 520 vozila dnevno. U Dueu se trenutno prave četiri modela, uključujući "renault 5 e-tech", proglašen za auto godine 2025. u Francuskoj.

Regionalni predstavnik Renoa Filip Farž izjavio je da je njihov cilj da doprinesu demokratizaciji električnih vozila i da proizvode popularne i pristupačne automobile.

- Električna vozila su veoma važna za Francusku jer snažno doprinose energetskoj i ekološkoj tranziciji i Grupa Reno je veoma posvećena ovoj tranziciji, posebno ovde u Dueu - rekao je Farž.

(Telegraf Biznis)