Pet razloga zašto auto-industrija posustaje i sve više koči

Proizvođači automobila širom sveta bore se sa nizom izazova, dok potrošači, s druge strane, kupuju manje automobila

Vest da Ford planira da zatvori svoj pogon Bridžend dogodine i tako podeli minimum 1.700 otkaza, samo je poslednja loša u nizu po britansku automobilsku industriju.

Ranije ove godine, tačnije u februaru, Honda je saopštila da zatvara svoju fabriku u Svindonu do 2021. godine, sa gubitkom od oko 3.500 radnih mesta, dok Jaguar, Land Rover i Nisan takođe smanjuju proizvodnju i radna mesta.

Sve ovo posledica je toga što se proizvođači automobila širom sveta bore sa nizom izazova, dok potrošači, s druge strane, kupuju manje automobila.

Šta koči proizvođače?

Pad potražnje

Nakon godina snažnog rasta, globalna prodaja automobila bila je u velikom porastu 2018. godine, uglavnom zbog pada potražnje na najvećem svetskom tržištu, Kini.

To su osetili proizvođači automobila koji su obavljali i te kako obiman deo poslovanja u Kini, kaže Dejv  Ledžet, urednik portala koji se bavi auto-industrijom.

- Trgovinske tenzije između Vašingtona i Pekinga generalno su narušile poverenje u Kinu. Ekonomija je ionako usporavala, ali je to naglašeno - kaže on.

Jaguar je nedavno okrivio svoje loše performanse zbog pada potražnje u Kini, dok je Ford povukao planove za prodaju Ford fokusa proizvedenog u Kini zbog trgovinskih tarifa.

Kineska kriza došla je kada je potražnja na dva druga tržišta auto giganata, zapadnoj Evropi i SAD-u, usporila usred opadajućeg poverenja potrošača.

Problemi sa emisijom štetnih gasova

U Evropi, emisije štetnih gasova takođe uzrokuju glavobolje za firme koje se bave automobilima.

Zabrinutost u pogledu kvaliteta vazduha i promene u poreski politkama doveli su do velikog pada prodaje dizelaša, što je doprinelo padu registracija novih automobila u Velikoj Britaniji za 7%.

Još izazovnije je možda uvođenje novih standarda emisije CO2, koje dalje moraju da se uhvate u koštac sa globalnim zagrevanjem, zbog čega je mnogo skuplje praviti automobile.

Od 2021. godine, proizvođači će se suočiti s velikim novčanim kaznama u EU ako njihove marke prekrše dogovorene granice emisija, a ovi ciljevi postaju sve teži.

- Proizvođači automobila moraju da dodaju u proseku oko 1.000 evra više za automobile kako bi bili u skladu sa novim pravilima - kaže Arndt Elinghorst, analitičar automobilske industrije.

To znači da će potrošači biti manje skloni kupovini, što samo doprinosi opštem usporavanju poverenja potrošača.

Električni izazov

Da bi smanjili nivo emisija, proizvođači automobila će takođe morati da prodaju mnogo više električnih vozila, ali postoje velike prepreke i na tom putu.

- Mnogi proizvođači automobila nisu spremni da isporuče električna vozila u realnim količinama - kaže Ledžet. - Oni moraju da promene svoje poslovanje i da mnogo više prevode automobile na masovno tržište, ali to zahteva ulaganja -

Druga strana problema je da tržište nije sasvim spremno za električne automobile.

Globalna prodaja električnih automobila porasla je 73% 2018. godine, na 1,3 miliona jedinica, ali to je još uvek samo delić od 86 miliona prodatih automobila.

Prema rečima Džonatana Ovensa, stručnjaka za snabdevanje i logistiku, jedno od važnih pitanje je infrastruktura, odnosno njen nedostatak za punjenje na putevima u Evropi i SAD-u, iako on kaže da Kina čini velike korake u ovoj oblasti.

Drugi je  ograničen raspon nekih električnih automobila na srednjem i nižem tržištu. Odnosno njihov domet

- Ford ima električni fokus od 2011. godine, ali u odnosu na konkurente to je malo (100 milja) - kaže Ovens.

I VW golf može da vozi samo oko 120 milja.

Pitanje vlasništva

Nove tehnologije donose i ovde promene, i to one koji bi radikalno mogle da promene naš odnos prema vlasništvu automobila.

Ako automobili bez vozača postanu mejnstrim u narednih 15 godina, kaže Ledžet, onda će se mnogi od nas pre odlučiti da dele ili iznajmljuju nego da poseduju vozilo.

Tradicionalne automobilske kompanije moraju da se bore da ostanu relevantne kao tehnološki giganti, kao što je Uber.

Možda je rešenje u udruživanju kompanija. Nedavni primeri uključuju Fordov i Folksvagenov sporazum da "istraže" načine rada na električnim i autonomnim vozilima zajedno, dok je Honda investirala 2,75 milijardi dolara u rivalsku filijalu GM u cilju pokretanja taksija bez vozača.

Bregzit

U Velikoj Britaniji, kompanije za proizvodnju automobila u više navrata upozoravale su na opasnosti od Bregzita i na to da mogu ostati bez posla.

Ulaganje u britansku automobilsku industriju je opalo u poslednje dve godine (pad od 46,5%)

Problem je, kažu analitičari, što se britanska industrija automobila u velikoj meri oslanja na komponente koje se uvoze iz EU, dok  većina gotovih automobila koje izvoze ide na evropsko kopno.

Ako sada budemo u neizvesnosti i zbog tarifa i taksi, to će uzrokovati i kašnjenja u isporukama, koje će britanske pogone učiniti nerentabilnim, zaključuju analitičari.

(Telegraf Biznis)