Srbija dobija zakon koji će startapovima i malim firmama olakšati da nađu investitora

Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima u septembru bi trebalo da se nađe na dnevnom redu Vlade

Foto: Pixabay

Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima trebalo bi u septembru da se nađe na dnevnom redu Vlade Srbije, a u Ministarstvu finansija kažu da bi taj propis trebalo da pruži veći stepen sigurnosti potencijalnim investitorima iz inostranstva, ali i domaćim investitorima.

U Ministarstvu za Tanjug objašnjavaju da je jedan od najvažnijih ciljeva tog zakona da se obezbedi da potencijalni investitori imaju isti stepena zaštite koju imaju u EU, što bi doprinelo većem poverenju i sigurnosti ulaganja.

Taj propis treba detaljnije da uredi uslove za rad društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, kao i za osnivanje ili organizovanje ovih fondova.

Ti uslovi se odnose na izdavanje dozvole, minimalni kapital, uslove poslovanja, upravljanje likvidnošću, upravljanje rizicima, organizacione zahteve, politiku nagrađivanja, transparentnost, pouzdano i objektivno vrednovanje imovine.

U Ministarstvu kažu da su fondovi preduzetničkog kapitala i fondovi privatnog kapitala jedan od efikasnih načina finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća, ali da oni nisu zastupljeni u Srbiji u meri koja bi zadovoljila potrebe tržišta.

Objašnjavaju da se imovina alternativnog investicionog fonda privatnog kapitala pretežno ulaže u privredne subjekte sa ciljem optimizacije njihove poslovne i finansijske uspešnosti, a u očekivanju da se vrate uložena sredstava, dok se imovina fondova preduzetničkog kapitala pretežno ulaže u privredne subjekte koji tek počinu poslovanje, a koja prema proceni društva za upravljanje ovim fondom, pokazuju potencijal za rast i širenje poslovanja.

U oba slučaja ulaganja imovine fondova moraju biti u formi vlasničkih instrumenata, odnosno akcije ili udela.

Član Udruženja finansijskih direktora Milan Miščević kaže da alternativni investicioni fondovi za razliku od klasičnih investicionih fondova imaju strategiju da ulažu i u mala i srednja preduzeća i u startapove, u deoničarska društva i u firme koje imaju manji kapital.

Alternativni fondovi, za razliku od klasičnih, ulažu i u mala i srednja preduzeća; Foto: Pixabay.com

Oni, kaže, funkcionišu na principu ukrštanja ponude investitora koji ima određeni novac i spreman je da ga uloži uz očekivanje određenog povrata sredstava, i preduzetnika i malih i srednji preduzeća kojima je taj kapital potreban da bi finansirali svoje razvojne projekte, startapove i ideje.

Uslovi pod kojima se nudi i dobija kapital su, navodi Miščević, konkretno stvar dogovora i pregovora.

- Investitori imaju određena očekivanja prinosa na svoj plasman, preduzetnici koji traže kapital imaju opet svoje uslove. Naša mala i srednja preduzeća teže mogu doći do kapitala kod banaka zbog rigoroznih zahteva, dok sa društvima koja upravljaju alternativnim investicionim fondovima može da se dogovora - rekao je Miščević.

Upitan koliko je pouzdan takav način finansiranja i koliki je rizik, Miščević kaže da sa stanovišta investitora jeste rizičniji u odnosu na klasične investicione fondove, ali i navodi da su ti investitori tog rizika svesni.

Kaže da je za preduzetnike rizik manji i da oni najviše pažnje treba da obrate na izveštavanje o poslovanju kako bi ono bilo transparentno.

Naveo je da je obaveza investitora da prati poslovanje i ispunjavanje dogovorenog, na kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou.

Smatra da je Srbija delimično spremna za alternativne investicione fondove.

- Prosto nemamo tu naviku za izveštavanje, nemamo tu naviku pregovaranja, naši menadžeri nemaju te veštine - rekao je Miščević.

Upitan o svetskim iskustvima, naveo je da zapadni svet funkcioniše na principu alternativnih investicionih fondova.

- Poznati su startapovi Gugl, Fejsbuk. Oni su svi nastali iz malih firmi i svi znaju za IT sektor koji je bukvalno nastao iz garaža, njih su prepoznavali ti investicioni fondovi koji su ulagali i dali im taj početni kapital, zamajac da bi krenuli da razvijaju svoju ideju - kaže Miščević.

(Telegraf.rs/Tanjug)