Pošli ste u kupovinu? Pripazite, jer će u vašoj korpi završiti i ono što niste hteli

Akcije uglavnom na slatkišima, grickalicama i gaziranim sokovima

Ustali ste iz kreveta, umili se, obukli i pošli u jutarnju nabavku. Sve što treba da se nađe u vašoj korpi su hleb, mleko, jaja i jogurt. Ipak, iako ste sve mogli da obavite na "brzoj" kasi na koju idu samo one korpe sa 5-6 artikala, ovoga puta ćete morati da sačekate malo duže. Razlog - onaj čips, kremić i čokoladice na akciji.

Jedno istraživanje koje je sprovedeno u supermarketima u Australiji pokazalo je da se takozvana "džank fud" nađe na akciji čak duplo češće nego "obična" zdrava hrana. Bombonice, čokoladice i sokovi "vrište" sa rafova, a ispod njih žute nalepnice koje pokazuju nižu cenu. Čak ako i zaobiđete te rafove, velika je verovatnoća da ćete se upecati na samoj kasi gde su ponovo izloženi neki od tih artikala. Možda čak dobijete dva po ceni jednog.

Teme za vas

Zašto je to tako?

Ekonomista Hokins Stern koji je pedesetih godina radio za istraživački institut Stanford u Južnoj Kaliforniji proveo je dosta vremena analizirajući ponašanje kupaca. Tih godina je objavio i studiju pod nazivom "Značaj današnje impulsivne kupovine".

Na tim stranicama, Stern je objasnio fenomen koji je on sam nazvao "sugestijom imulsivne kupovine", a ona stupa na snagu kada kupac vidi neki proizvod prvi put i vizualizuje potrebu za njim.

To znači da zapravo kupac u svoju korpu stavi određeni proizvod ne zato što ga želi, već zbog načina na koji im je predstavljen.

To što je važilo pedesetih godina, važi i danas, bar je tako pokazalo istraživanje u Australiji. I ne samo tamo, mnogi od vas verovatno mogu da potvrde da u prodavnicu skoro nikada ne odlaze da bi kupili čokoladicu, ali ona nađe put do vas samo zato što je u vašem vidokrugu.

Analiza u Australiji pokazala je su čokolade, grickalice, sladoledi i pahuljice sa visokim nivoom šećera češće na akciji, pa je čak i popust duplo veći u odnosu na popust na zdravu hranu. Zapravo, činjenica je i da što je neki produkt kvalitetniji to su manje šanse da će se on nekada naći na akciji.

Kako marketi odlučuju šta će staviti na akciju?

Odabir je prilično kompleksan. Proizvođači hrane plaćaju velike premije kako bi njihovi proizvodi bili predstavljeni u katalozima supermarketa, na prodajnim mestima ili u blizini njih. Aranžmani između proizvođača hrane i supermarketa često se regulišu ugovorima koji određuju način na koji se proizvodi moraju prvomovisati.

Proizvođači su upoznati sa tim koliko često se nezdrava hrana kupuje impulsivno, te su sniženja i te kako dobar način da stignu do ruku i stomaka mnogih.

Australija inače smatra ovaj problem prilično ozbiljnim, pogotovo ako se uzme u obzir to koliko ova zemlja ima gojaznih.

Podaci sa gojaznošću nisu mnogo svetli ni kada je Srbija u pitanju. Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" od prošle godine, svako peto dete u našoj zemlji ima višak kilograma, osam odsto njih je gojazno, a broj gojazne dece iz godine u godinu se povećava.

Isto to istraživanje je pokazalo da 43 odsto đaka svakog dana konzumira slatkiše, pri čemu svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana.

Naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik, ali zato isto toliko njih svakodnevno pije gazirane sokove.

VIDEO: Hrana "iz kontejnera"? Postoji supermarket i za to!

(Telegraf Biznis)