Darko Rundek za Telegraf Biznis: "Reci ne" plastici, i trgovci će morati da promene kurs
Plastične kese i plastika za jednokratnu upotrebu globalni je problem, a aktivisti se trude da rašire svest o njenoj štetnosti i tako da smanje upotrebu. Beograd se uključio u tu borbu zabranom upotrebe plastičnih kesa, a na koncertima Darka Rundeka se koriste trajne čaše koje možete poneti sa sobom.
Darko Rundek je ovog leta podržao Grinpisovu kampanju protiv plastike za jednokratnu upotrebu predstavivši pesmu “Reci ne”. On je pozvao građane da potpišu peticiju i pridruže se onima koji se protive upotrebi jednokratnih kesa. Već sada je više od 50.000 potpisa.
U razgovoru za Telegraf Biznis, Rundek govori o značaju svesti koja pre svega treba da se neguje kod pojedinca, ali i tome kako da nateramo trgovce da promene svoju praksu.
- Poznato je da ste borac protiv plastike i ne propuštate priliku da apelujete protiv upotrebe jednokratnih kesa, sada ste podržali kampanju pesmom "Reci ne", kakve su prve reakcije?
- Nije bilo bogznakakvih reakcija, bar ne javnih, al nadam se da je Greenpeaceova peticija za zabranu jednokratne plastike dobila koju hiljadu novih potpisnika i da su ljudi koji su pesmu čuli doveli u pitanje svoje navike oko plastičnih vrećica i uopšte nekritičko korišćenje jednokratnih plastičnih predmeta.
- Pre početka serije vaših koncerata, jedan od izazova je bio da se prvi put u Srbiji na jednom koncertu koriste trajne plastične čaše. I uspeli ste u tome. Koliko je zapravo značaj toga van cifre o broju čaša?
Foto: Emir Srkalović
- Pa značaj je već u tome da publika na koncertu uvidi da se može drukčije i da sledeći put kad im ponude jednokratne čaše to vide drukčije. Možda uviđajući da je njihov odnos prema materijalnom svetu onakav kakav je i prema vlastitom životu
- Koliko je naporno uhvatiti se u koštac sa zagađenjem?
- Napor je prije svega pao na leđa Zoranu Vuloviću, direktoru beogradskog Long Playa koji je imao hrabrosti i ljudske odgovornosti da krene protiv struje, a to u prvim koracima nije nimalo lako ni jeftino.
- Mi smo baš razgovarali i sa Zoranom o tome, međutim, iz vašeg ugla šta je potrebno, da se promeni da bi bilo masovnijeg uključivanja u slične kampanje?
- Potrebna je pre svega edukacija o posledicama aktualne glupave i razorne prakse i određeni osobni integritet da ono što si razumeo preneseš na svakodnevno delovanje.
- Koliko je važno osmisliti oblik akcije, a da se ekološka kampanja ne pretvori u prikupljanje dodatne zarade?
- Naravno da je važno organizovati se, udružiti, uzajamno podržavati u smeru koji je vođen širom vizijom ljudskog dostojanstva i kritičke inteligencije uprkos masovnoj manipulaciji potrošačkog društva.
- Uglavnom, svi pozivaju na svest ljudi i potrošača, ali da li je odgovornost jednosmerna?
- Ako već trgovci tupe svoje dok ide, možemo im pokazati da ne ide pa će morati da promene kurs.
- Koje nam opasnosti prete zbog tolike upotrebe plastike?
- Tolika upotreba plastike je samo deo zahuktalog mehanizma iscrpljivanja prirode u ime fizičke i mentalne lenjosti i profita zasnovanog na velikim serijama i niskom kvalitetu. Jednokratna plastika truje druga živa bića, ulazi u prehrambeni lanac, čini nas bolesnima, neplodnima i tupavima.
- U čemu se još ogleda vaš ekološki aktivizam, i na šta se najponosniji?
- Sve je povezano. Tu smo od Boga da svedočimo veličanstvenost i svetost svega što postoji. Nemam ja tu na što biti ponosan. Ravnoteža, sklad i poštovanje vode prema radosti. U ime te radosti vredi nešto preduzeti, zar ne?
- Može li ta ideja o trajnim čašama da se primeni na širi asortiman, da li imate planova u tom smislu?
- Ta je praksa već postojala i tu su firme koje ih proizvode i njima trguju. Nisu ni one rešenje. Puno više volim staklo. Na te masovne evente je najbolje poneti svoju čašu i uopšte trošiti manje, popravljati, deliti, jer vrednost je u pažnji a ne u količini.
Poslušajte Darkovu pesmu posvećenu borbi protiv zagađenja plastičnim kesama:
(Vesna Bjelić)