Nemanja, Katarina i Marija iz Srbije su sezonci u Hrvatskoj: "Ovde nam je super! Svi nas vole"

Nemanja radi kao kuvar, Katarina kao konobarica a Marija kao pomoćna kuvarica u Hrvatskoj

Zbog nedostatka radne snage u Hrvatskoj, ove godine se na Jadranu zaposlilo dosta sezonaca iz susedne Srbije, a vlada je, suočavajući se s pritiskom hotelijera i ugostitelja koji su očajnički trebali radnike, popustila pod pritiskom istih te tokom leta dodatno povećala kvote za uvoz radne snage.

Index je razgovarao s nekoliko sezonaca iz Srbije koji su im otkrili sve o uslovima rada u Hrvatskoj. Pitali su ih i da li su doživeli ikakve neugodnosti zbog svog porekla, budući da su se, nažalost, ovog leta dogodili razni incidenti i napadi na pripadnike srpske nacionalnosti.

Teme za vas

KUVAR NEMANJA IZ BEOGRADA: NIJE PALA NIJEDAN UVREDA

Nemanja Kostić 26-godišnji je kuvar iz Beograda. Već drugu godinu zaredom je došao odraditi sezonu u Hrvatskoj. Zaposlio se u poznatom restoranu Boškinac u Novalji na ostrvu Pagu. Zadovoljan je, ali nije siguran da li će se vratiti i sledeću sezonu.

- Imam neke planove za iduću godinu pa nisam siguran hoću li se vratiti, ali ako bih se vratio, siguran sam da bih opet došao u Boškinac jer mi je ovde stvarno dobro - rekao je Nemanja, koji je u ovom paškom restoranu počeo raditi 27. aprila i ostaje do 1. novembra.

Kaže kako je u istom restoranu radio i prošle godine i baš zato što mu je bilo dobro se opet vratio. Nikad, kaže, u Hrvatskoj nije doživeo nijednu neugodnost.

- Lani sam isto radio i odlučio se vratiti jer mi se sve ovde svidelo, od prijatnog osoblja, ljudi, a i klijentela je izuzetno dobra. Gosti ovde znaju ceniti rad, tako da sam opet ovde i zadovoljan sam jednako tako i stavom i pravilima ove kuće - rekao je Nemanja.

Na pitanje šta pod time misli kad govori o stavu kuće, dodaje kako mu posebno odgovara prijateljsko okruženje, a na poslu nema nikakvih tenzija.

- Nisam doživeo nikakvo neugodno iskustvo, nije pala nijedna uvreda niti bezobrazna reč. I kad dobro radiš posao, nema ti ko šta reći. Posebno mi je drago jer sam tu stvorio nova prijateljstva s ljudima iz Zagreba. Jako smo dobri - rekao je Nemanja.

Kaže kako mu je osiguran besplatni smeštaj i hrana, a platom je, veli, izuzetno zadovoljan.

- Smešten sam u Novalji, imam i vozača koji nas vraća s posla, dolazi po nas. Imamo sve dobre uslove za rad, a platom sam prezadovoljan. Lani sam bio 3 i po meseca, a sad ostajem malo više od pet meseci - ispričao je Nemanja.

KATARINA TOMIĆ. BOLJE SMO PRIHVAĆENI NEGO U BORU

Katarina Tomić (21) je iz Bora. Ona radi u Vodicama skoro godinu dana. Došla je onde prošle godine na letovanje i potom čula da je hotel Olimpia raspisao konkurs i da traži konobaricu. Prijavila se na konkurs i dobila posao.

- Radim od devetog meseca prošle godine, trenutno sam na godišnjem nakon kojeg se opet vraćam u hotel Olimpia - rekla je.

Kaže kako joj je to prvo radno iskustvo izvan Srbije i da je prezadovoljna.

- Iskreno, predobro mi je u Vodicama. Ekipa s kojom radim je mlada, svi imamo nekog iskustva u turizmu i ugostiteljstvu jer smo svi završili te strukovne škole. Puno se pomažemo, a posao je pre svega jako interesantan i može se puno toga naučiti - ispričala je Katarina.

Što se tiče uslova rada, plata je, navodi, dovoljna za njene potrebe. Iako ima pravo na smeštaj koji hotel osigurava radnicima, ona i njen kolega su odlučili iznajmiti stan koji sami plaćaju.

- Hotel ima svoj smeštaj za radnike koji dolaze na sezonu i taj smeštaj je dobar. Kad sam počela raditi, bila sam u njemu, ali hteli smo se odvojiti od hotela i onda smo odlučili iznajmiti stan da imamo više privatnosti. Ono što mi dosta znači je to da nam hotel dosta toga pruža i sve što nam je potrebno nam omoguće. Tamo imamo besplatnu hranu, uz to imamo redovne stimulacije za dobro odrađen posao, imamo i božićnice i uskrsnice, a zimi nam hotel omogućava razne kurseve kako bismo poboljšali rad i komunikaciju s gostima - rekla je Katarina.

Pitali smo je kako to da se odlučila doći raditi u Hrvatsku i da li je doživela ikakve neugodnosti.

- Ne, nisam doživela nikakve neugodnosti, čak smo negde i bolje prihvaćeni nego kod nas u Boru. A odlučila sam doći, kao što sam rekla, sasvim slučajno. Bila sam tu na letovanju, čula za konkurs i prijavila se. Budući da se bavim hotelijerstvom i time se planiram i dalje baviti, videla sam priliku za dobrim iskustvom, a i kao što sam navela, ovaj hotel nam stvarno daje puno mogućnosti, a i može se puno više zaraditi i uštedeti nego u Srbiji - rekla nam je Katarina.

MARIJA PETROVIĆ: NE MOŽE SE OSETITI KO JE KO, SVI SMO MI LJUDI OD KRVI I MESA

Marija Petrović, pomoćna kuvarica u restoranu Sedma peka u Milni, rođena je 1994. godine u Kninu. Već sledeće godine s porodicom se seli u Srbiju, tačnije u Kragujevac. Od lani je na Braču, u Milni se i udala za Kragujevčanina, građevinskog radnika. Ostaće tu sve dok ima posla.

- Prošle godine sam prvi put sezonski radila u Hrvatskoj i sve je ok na Braču. Ne može se osetiti ko je ko, šta je šta, svi smo mi ovde ljudi od krvi i mesa. Nikad me niko nije pitao koje sam vere i te stvari. U ovih godinu dana, od kada živim tu, pričam čisto srpski jezik i nikada nisam imala problema. I draže mi je tu s domaćim stanovništvom, domaćim ljudima, nego u inostranstvu, u Nemačkoj ili negde pod tuđim krovom - govori Marija.

Na Brač je stigla slučajno. Sestra joj se odlučila vratiti u Knin, dok je ona radila u Sloveniji.

- Onda sam došla ovamo srediti neke papire i nisam više htela u Sloveniju, nego sam se odlučila ostati, a posao u Milni sam našla preko oglasa na internetu. Mislim da je rat davna prošlost, trebamo ići napred - napominje Marija i apeluje. "Širite ljubav, a ne mržnju."

(Telegraf.rs/Index.hr)