Zbog lažnih bolovanja moguće izmene Zakona o radu: I lekarima zbog izdavanja potvrda prete sankcije

Poslodavac bi od zdravstvene ustanove mogao da traži izveštaj kojim bi utvrdio razlog odsustva radnika sa posla

Ukoliko izmene Zakona o radu koje je predložila Privredna komora Srbije (PKS) budu usvojene, zaposleni u Srbiji mogli bi da dobiju otkaz, i to ako se utvrdi da su lažirali bolovanje. Prema tom predlogu, sa sankcijama bi mogao da bude suočen i lekar koji je bez pokrića radniku otvorio bolovanje.

PKS je predložila i da se pred Ministarstvom zdravlja pokrene postupak, ako se utvrdi da je nadležni lekar bez osnova izdavao potvrde o bolovanju.

Teme za vas

Kako kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donošenje novog Zakona o radu planirano je do kraja 2021. godine. Taj akt bi, dodaju u resornom ministarstvu, trebalo da bude u potpunosti usklađen sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije (EU).

- Zakon će se pripremati u saradnji sa socijalnim partnerima i zainteresovanim stranama, a u skladu sa propisima u oblasti javnih politika. Radna grupa za rad na Zakonu o radu nije formirana, a Ministarstvo za rad nije do sada razmatralo pojedine inicijative u vezi sa sadržinom ovog zakona, već obaveštavalo sve zainteresovane da se po pristupanju izradi ovog zakona iznesu svoje predloge i argumente za iste", navodi Ministarstvo za rad, u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Jedini konkretni predlog za sad je stigao iz Privredne komore Srbije, koja sugeriše da bi u novi zakon trebalo uneti da "ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su odsutni zbog privremene sprečenosti za rad veći od 10 odsto, poslodavac može od nadležne zdravstvene ustanove da zatraži izveštaj na osnovu kojeg bi se utvrdila osnovanost privremene sprečenosti za rad svakog zaposlenog".

Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da se zloupotrebe dešavaju na lekarskim komisijama koje određuju ima li razloga za produženje bolovanja.

- Lekar opšte prakse koji otvara bolovanje na izveštaj specijaliste ili po sopstvenim saznanjima o oboljenju pacijenta nema mogućnost da to lažira ili da njega pacijent laže. Trebalo bi da se dijagnostikom, laboratorijskim nalazima i pregledom od strane svih potrebnih lekara ustanovi da li neko zaista ima razlog za odlazak na bolovanje ili ne - kaže Panić.

Za i protiv izmena

Iz sindikata "Nezavisnost", pak, smatraju da je reč o napadima na pravo na bolovanje.

- Ne znamo odakle ti napadi kada se već u članu 103 Zakona o radu kaže da, ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za bolovanje, on može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu, radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog -  kaže Dragica Mišljenović iz sindikata "Nezavisnost".

Ona dodaje i da u članu 179, koji govori o razlozima za otkaz Ugovora o radu, stoji da poslodavac može svog zaposlenog da uputi u određenu zdravstvenu ustanovu o svom trošku, radi utvrđivanja eventualne sumnje u zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Ipak, ukoliko aktuelni zakon već ima odredbu koja poslodavcu daje mogućnost kontrole i izricanja otkaza za zloupotrebu prava na bolovanje, postavlja pitanje čemu menjati ovakav zakonski okvir?

- To zakon kaže, ali nije do kraja rečeno na koji način poslodavac još može da izvrši kontrolu - kaže Svetlana Budimčević, predstavnica Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Lažna bolovanja zbog rada "na crno"

Prema njenim rečima, UPS nema podatke o tome koliko je na godišnjem nivou zabeleženo slučajeva lažnih bolovanja, jer je to teško dokazivo.

- I baš iz tog razloga mislimo da treba u zakonu da se precizira, da zaposleni ne bi dolazili u situaciju da zloupotrebljavaju pravo na bolovanje. Poslodavci vode evidenciju o prisutnosti na radu i dešava se tačno kada se porede određene evidencije da se u određenim periodima primeti da veliki broj zaposlenih u istim periodima, recimo tokom sezonskih poslova, odsustvuju sa posla. Oni donose doznake, ali sumnja se, čak postoje i dokazi, i navodi drugih zaposlenih, da ovi radnici nisu bolesni, već da to vreme koriste za obavljanje drugih poslova, koje rade "na crno", kaže Svetlana Budimčević.

Prošlogodišnje istraživanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazalo je da je oko 11 odsto ljudi bilo na bolovanju 2017. godine iz potpuno neopravdanih razloga, piše "Nova ekonomija".

Da su vrlo česta izostajanja sa radnog mesta u vreme sezonskih poslova, kažu i u Privrednoj komori Srbije, međutim u sindikatu "Nezavisnost" kažu da sve statističke podatke treba dobro proveriti, a i staviti u aktuelni kontekst.

- Postavlja se, s druge strane, pitanje da li taj zaposleni kod poslodavca ostvaruje redovnu zaradu i da li je možda nekad prisiljen da ostvari i tu dodatnu naknadu - kaže Dragica Mišljenović iz "Nezavisnosti".

(Telegraf Biznis/Radio Slobodna Evropa)