Tik tak: Hoćemo li zadržati Komercijalnu banku?

Počelo je odbrojavanje za rok kada će država saopštiti da li će i kome prodati Komercijalnu banku, a mišljenja stručne javnosti zvanično i nezvanično saglasna su u jednom - Komercijalna će ostati u našem vlasništvu.

Rok za za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju Komercijalne banke ističe sutra, 16. decembra u 15. 30 časova, a u igri su od prvobitno zainteresovanih šest, ostala četiri igrača - tri banke austrijska Rajfajzen, srpska AIK banka i slovenačka NLB banka i američki investicioni fond Riplvud advajzers, čiji je vlasnik američki biznismen Tim Kolins.

Dostavljene neobavezujuće ponude kreću se u rasponu od 390 miliona evra do 450 miliona.

Zašto nam se ne udomljava Komercijalna banka?

Osim sporadičnih izjava zvaničnika da se čeka krajnji rok za ponude kada će se znati odluka, zapažena je bila i izjava u medijima guvernera NBS, Jorgovanke Tabaković da je država sposobna da upravlja Komercijalnom bankom, i da ona ne bi trebalo da se prodaje putem tendera.

S druge strane, ekonomskim stručnjacima jasno je zašto državi treba njena banka.

Za naš portal broker Nenad Gujaničić, je "predvideo" i načine na koje će država saopštiti zašto je odustala od prodaje:

- Kao razlozi odustajanja mogli bi se navesti dobro poslovanje banke i navodno niska cena koju su ponudili zainteresovani investitori koji kao da nisu proveli mesece u češljanju bilansa ove banke. Štaviše, ocenili su je (vrednovali) nešto iznad prosečne cene koju su u proteklih nekoliko godina investitori plaćali za banke u ovom regionu. No, to je očito daleko ispod očekivanja širokih narodnih masa koje percipiraju višestruke koristi od zadržavanja banke pod okriljem države - naveo je on u kolumni koju piše za Telegraf Biznis.

Privreda može imati prednosti od jedne jake državne banke kroz mogućnost državnog finansiranja preduzeća u uslovima krize kada se privatnim bankarima stegne ruka u plasiranju kredita.

Građani, s druge strane, godinama štednju poveravaju upravo Komercijalnoj banci.

Slično je naveo i ekonomista Ljubodrag Savić, koji razloge za odustajanje takođe vidi u tome da postoje neke ponude kojima država Srbija nije zadovoljna ili da je država razumela da u svom portfelju mora da ima barem jednu značajnu banku kao što je Komercijalna, koja spada u tri najveće banke u Srbiji.

Ipak, isitče da je nije važna svojina koliko način upravljanja.

Dobri rezulatati

I ekonomista Đorđe Đukić misli da je Komercijalna banka sistemski važna. Navodi da je na kraju trećeg kvartala 2019. banka uspešno poslovala: prinos na akcijski kapital iznosio je 13,7, a prinos na aktivu 2,3 odsto. Drugo, prema raspoloživim podacima NBS, poređenje na kraju juna 2019. pokazuje da je Кomercijalna banaka, kao treća po veličini u Srbiji ostvarila nivo profitabilnosti značajno veći od proseka bankarskog sektora Srbije.

Prosečni ROE je iznosio 9,90 odsto, a prosečni ROA 1,76 odsto. Кod Кomercijalne banke ti pokazatelji su iznosili 12,8 i 2,1 odsto, respektivno. Treće, sa prodajom Кomercijalne banke strane banke će učestvovati sa preko 85% u aktivi bankarskog sektora Srbije.

To po sebi čini privredu Srbije znatno više ranjivom na šokove tokom nove svetske ekonomske krize.

Ali, zašto nam ne treba državna banka?

Upravo približavanje kraju tenderskog postupka za privatizaciju Komercijalne banke iznova je aktuelizovalo dilemu da li je jednoj privredi potrebna državna banka.

- Prethodna duboka kriza otkrila je sve slabosti domaćeg bankarskog sistema, u kojem je obitavala gomila državnih banaka, ali i traljavi nadzor regulatornog tela čiji je jedan od zadataka očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. U tom cilju, država bi trebalo da se zadrži na vlasništvu samo jedne banke, one centralne, i da poradi na njenom što efikasnijem delovanju u kontroli tržišnih učesnika - misli Gujaničić.

Zašto bežimo od berze?

Osim toga, postavlja se pitanje i zašto se Komercijalna ne prodaje putem javne ponude na berzi.

Ponuda na berzi je, za razliku od tendera ravnopravna u smislu izbora investitora, ali i isključenja bilo kakvih spornih uticaja, posebno kod budućeg upravljanja.

Time bi rad banke bio javan, a rezultati poslovanja izloženi sudu investicione javnosti.

Putem berze je Mađarska prodala OTP banku, a i sama NLB banka koja je dala gotovo najveću neobavezujuću ponudu u prvom roku, se upravo ove godine listirala na berzi u Londonu, i pozitivne reakcije se samo broje.

Šta ako ne prodamo Komercijalnu?

Komercijalna iz ovog procesa može izaći kao pobednik, u smislu da će ostatiti u državnim rukama.

Komercijalna banka je u poslednje dve godine zabeležila najbolje poslovne rezultate u svom postojanju. Prema najnovijim podacima, zaključno sa 31.10. profit Banke (dobitak pre oporezivanja) u 2019. godini, iznosi čak 7 milijardi i 744 miliona dinara, što je za 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine – to je potvrdio i Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora na nedavnom druženju sa predstavnicima medija.

- Odlični finansijski rezultati Banke i ogromno poverenje klijenata predstavljaju najveću vrednost Komercijalne banke danas, što je jedan od razloga i permanentnog rasta cene njenih akcija", zaključio je tada Medan.

Dodatno, nije nemoguće da vidimo njeno širenje, možda čak i kroz neke buduće akvizije.

(Telegraf Biznis/V.B.)