Napravili najdužu stazu za sankanje, preporodili selo i zaradili: Uložili samo u izgradnju gondole
Meštani Bramberga su za samo 7 godina uspeli da naprave pravo malo ekonomsko čudo
Najduža staza za sankanje nalazi se u mestu Bramberg Vildkogel, na severozapadu Austrije. Dugačka je nešto više od 14 kilometara. Prosečna brzina kojom sankaši mogu da voze sanke je oko 40 kilometara na sat, dok na najbržoj deonici mogu da razviju i do 90 kilometara na sat.
Kada danas gledaju padine pune hotela i gesthausa, meštani Bramberga ne mogu da veruju da su za samo 7 godina uspeli da naprave pravo malo ekonomsko čudo. Sve ideje se rađaju iz želje za uspehom. Kod nekih je magičan sastojak i zavist.
Dugo meštani Bramberg Vildkogela nisu više želeli da gledaju turiste koji produžavaju pored njihovog sela za Kicbil i Bišeshofen, dve turističke superdestinacije koje se nalaze nedaleko od njihovog malog toplog sela.
Shvatili su da sneg vole i mnogi koji ne znaju da skijaju, a da oni iznad komšijskih sela Bramberg i Nojkirhen imaju planinski vrh od 2.100 metara i pastirske staze koje su zimi ionako zavejane debelim slojem snega.
Spojili su dva i dva i svoj plan izneli jednoj od najvećih austrijskih banaka sa predlogom da zajedno ulože u izgradnju gondole koja bi mogla da od sela koje se bavi prostim uzgojem stoke i preradom drva učini da postanu turistička destinacija.
Idejom da njihov planinski centar bude orijentisan na sankanje, a ne skijanje, rizikovali su.
Već dve godine kasnije, njihov rizik je počeo da se isplaćuje: oni koji ne znaju da skijaju počeli su da dolaze u velikom broju. Porodice, velike grupe prijatelja, škole... Mesto je eksplodiralo!
Menadžer Vildkogel skijališta, Rudolf Gostl, kaže da su gosti u najvećem broju porodice.
- Sankanje je nekad uzbudljivije od skijanja i ovde uživaju i deca i odrasli. Takođe, za razliku od skijanja gde je oprema skupa, za sankanje nije, a zadovoljstvo je jednako ili možda i veće - kaže Gostl.
Ima i staza za skijanje
Osim sankaških, tu su i brojne staze za skijanje. Uglavnom blage, plave i zelene. Zaposleno je više stotina ljudi, što u hotelskim kapacitetima, što oko gondole.
Čini se nestvarnim da pre samo 7 godina turista gotovo da nije bilo.
Peter Just, menadžer Vildkogel Rizorta, najvećeg hotela u mestu kaže da je ideja bila da sa izgradnjom gondole izgrade i nov stil turizma.
- Porodično orijentisan, gde je sve podređeno njihovom miru i njima odgovarajućim sadržajima - dodao je Just.
Selo su ranije napuštali mladi u potrazi za poslom. Išli su u Salcburg, Beč i susednu Nemačku. Izgradnja gondole potpuno je promenila demografsku sliku Bramberga i okolnih sela.
Peter Just, kaže da su promenom privredne grane, iz stočarske u turističku potpuno zaustavili odliv ljudi.
- Mi smo okrenuli točak nazad. Ne samo da smo zadržali meštane već umesto da se zatvaraju prodavnice, da odlaze doktori, mi ih sada dovodimo više nego što ih je bilo - objašnjava Just.
Selo radi i živi tokom svih sezona. Čak 40 odsto turista dolazi leti gde se umesto sankama spuštaju posebnim biciklima.
Rudolf Gostl, menadžer skijališta, kaže da je začuđujuće taj deo sezone veoma popularan.
- I tokom tog dela sezone gondola radi non-stop. I opet su nam najčešći korisnici porodice sa decom - kaže Rudolf Gostl.
Najčešći turisti pored domaćih su Holanđani, a najpovoljniji deo sezone je januar.
Prirodnog snega ima uglavnom od decembra do marta.
(Telegraf.rs/RTS)