Ko uplaćuje po 1.500 dinara, na kraju ima 405.000 RSD: Da li je osiguranje i zarada?

U ova turbulentna vremena, svi bismo voleli da imamo sigurnu budućnost. Kako se ona ne može predvideti, trebalo bi da se za nju pobrinemo, za nas i naše najbliže. Bar onoliko koliko možemo.

Foto: Shutterstock

Životno osiguranje obezbeđuje finansijsku zaštitu i pomaže u rešavanju važnih životnih pitanja, kao što su školovanje deteta, obezbeđivanje krova nad glavom, odlazak u penziju. Ova polisa obezbeđuje sigurnost i u situacijama koje ne mogu da se predvide – smrt, bolest, nesrećni slučaj, hirurška intervencija.

Polisa je namenjena svima, porodičnim ljudima, samcima, mlađoj i starijoj populaciji.

Životno osiguranje učestvuje sa oko 22,5% u ukupnoj premiji, a neživotna sa oko 77 posto, što znači da ipak mi još uvek nemamo svest o važnosti ovog osiguranja.

U Udruženju osiguravača Srbije naglašavaju da su ove cifre pokazatelji nerazvijenosti tržišta, jer u bogatim državama, poput Skandinavskih na primer, je obrnuto.

U državama EU učešće životno u ukupnoj premiji iznad 60%.

Naši građani često pitaju koliko je najmanja suma koju mesečno mogu da uplaćuju, zbog čega često i odustanu od celog procesa misleći da je reč o visokim iznosima. A nije tako.

Najmanji iznos uplate (a da je isplativo) je otprilike 1.500 dinara.

Računica je sledeća: Ako osoba stara 30 godina, narednih 15 godina uplaćuje mesečno 1.500 dinara, dostiže osiguranu sumu od 280.000 dinara. Ako ista uplata traje 20 godina, osigurana suma je 405.000 dinara. Međutim, s obzirom na to da je reč o mešovitom osiguranju, nije glavni motiv zarada, niti zarada treba da bude glavni motiv kod životnog osiguranja.

Suština je u pokriću rizika koji osiguranik dobija time što uplaćuje polisu životnog osiguranja – on ili korisnici/naslednici.

Foto: Shutterstock

Na primer, neko počne da uplaćuje na 15 ili 20 godina ovih 1.500 dinara, i umre posle 5 godina, korisnici te polise (koje navodi prilikom sklapanja ugovora) dobiju punu osiguranu sumu. Ako nije naveo korisnike, onda su to zakonski naslednici. Dakle, životno osiguranje može da obezbedi i zaradu (manju ili veću u zavisnosti od mesečnog iznosa uplate, dužine uplate i kamate) ali osnovni motiv treba da bude pokriće rizika.

Takođe, pogrešno se smatra da je osiguranje života skupo i zato ga se ljudi lako odriču, iako je, kako smo i naveli, minimalna cena kod pojedinih društava oko 10 evra. Suština je da je kod takvih, manjih uplata, najbolje razmišljati o o klasičnom riziko osiguranju koje omogućava isplatu osigurane sume korisnicima, najčešće naslednicima, u slučaju smrti osiguranika u toku trajanja ugovora.

Šta sve klijent može da bira prilikom kupovine polise?

Osiguranik sam odlučuje o svemu, u zavisnosti od potreba. Sam bira vrstu polise koju želi da kupi, odnosno vrste rizika koji će biti pokriveni, visinu premije koju želi da plati kao i period uplate - na godišnjem ili mesečnom nivou. S obzirom na to da se ovom polisom rešavaju važna životna pitanja, prvo treba definisati sopstvene potrebe, da li je to lična ili finansijska zaštita naslednika, kolike su mogućnosti za izdvajanje premije, da li već postoji kreditno zaduženje i da se u zavisnosti od toga odabere polisa koja će obezbediti miran život.

Na šta treba da se obrati pažnja prilikom sklapanja životnog osiguranja?

Treba se raspitati da li je i pod kojim uslovima u toku ugovora moguća korekcija ugovorene sume, postoji li mogućnost mirovanja plaćanja premije, da li je moguća kapitalizacija osiguranja tj. pod kojim uslovima je moguć prestanak plaćanja premije i čekanje isteka osiguranja kako bi se podigla redukovana suma.

Tu je i mogućnost otkupa osiguranja i uzimanja pozajmice po osnovu zaključene polise.

Na sva ta pitanja treba dobiti odgovor, uz prethodno definisane potrebe, pa kupiti polisu.

Koje vrste osiguranja postoje?

Riziko osiguranje:

Ovim osiguranjem pokriva se isključivo rizik prestanka života, tako što se u slučaju nastupanja smrti, osiguranja suma isplaćuje korisnicima/naslednicima. Ovo osiguranje prati relativno niska premija koja obezbeđuje visoko pokriće. Po isteku ove vrste osiguranja, osiguraniku se ne vraća ništa od uloženog jer je kupovinom te polise platio osiguravajućoj kući da za njega preuzme rizik koji sam ne može nositi.

Najčešće se uzima kod stambenih kredita. Za slučaj gubitka života, osiguravajuća kuća plaća dug banci tako da dug ne pada na teret porodice.

Osiguranje za slučaj doživljenja:

Ovo osiguranje obezbeđuje isplatu osigurane sume za slučaj da se doživi istek ugovora o osiguranju. Ova polisa ima i komponentu štednje, a podjednako je namenjena mlađoj i starijoj populaciji. Pri isteku osiguranja ili u slučaju smrti usled nezgode, isplaćuje se osigurana suma, dok se u slučaju prirodne smrti isplaćuje do tada uplaćen novac.

U ugovoru o osiguranju, obavezno se navodi ime osobe ili osoba koje mogu da dobiju osiguranu sumu u slučaju smrti i niko osim njih ne može da dobije novac. Premiju je moguće uplaćivati godišnje, polugodišnje, tromesečno, mesečno ili jednokratno.

Mešovito osiguranje: 

Podrazumeva kombinaciju prethodna dva osiguranja.

Uz kupovinu bilo koje vrste polise osiguranja (osnovnog osiguranja života) možete zaključiti i dopunsko osiguranje nezgode i/ili dopunsko zdravstveno osiguranje, koja pružaju pokrića za slučaj nastupanja smrti usled nezgode, invaliditeta, troškova lečenja, neke od težih bolesti i dr.

(Telegraf Biznis)