Rekordna godina: Vetar i sunce dali više struje nego ugalj
Udeo čiste energijeu EU skočio je na 34,6 procenata, te je tako postavljen novi rekord na nivou ove zajednice zemalja. U poređenju sa 2018. godinom, to je rast od 1,8 odsto
Jedno od najvažnijih saznanja udružene grupe stručnjaka jeste da je tokom 2019. sektor proizvodnje električne energije „ispustio“ 12 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na godinu ranije, a sve zahvaljujući povećanoj upotrebi obnovljivih izvora.
Udeo čiste energijeu EU skočio je na 34,6 procenata, te je tako postavljen novi rekord na nivou ove zajednice zemalja. U poređenju sa 2018. godinom, to je rast od 1,8 odsto.
Teme za vas
Proći će decenije pre nego što Formula postane električna! FIA ne namerava da izbacuje turbo motore
Mogu li "zeleni stubovi" da pročiste vazduh? London lansirao ekološko drveće
Zabeleženi pad emisija gasova s efektom staklene bašte u evropskim elektranama trenutno je najviši, počev od 1990. godine. Uspeh na tom polju se pripisuje zatvaranju termoelektrana na ugalj. Snabdevanje strujom iz tog naftnog derivata se smanjilo za 24 odsto, a pozitivni trend je u velikoj meri izazvan poskupljenjem tone proizvedenog ugljen-dioksida na 25 evra.
Nemačka, Španija, Holandija, Velika Britanija i Italija odgovorne su za 80 odsto ukupnog pada eksploatacije kamenog uglja za zadovoljavanje energetskih potreba stanovništva i industrije. Kada je reč o lignitu, dve trećine pada su se odigrale u Nemačkoj i Poljskoj.
Za oko 1 odsto je umanjeno učešće nuklearki, a jedine među konvencionalnim postrojenjima za proizvodnju struje s uvećanim učešćem su elektrane na gas – i to za 12 odsto u odnosu na 2018.
Količina električne energije koja potiče od vetra i sunca, premašila je količinu električne energije iz uglja za 100 TWh, u 2019.
Vetrenjače su isporučile 14 odsto više struje zbog povoljnih vremenskih uslova, a snaga solarnih instalacija je porasla za 7 odsto. Sve članice EU su učestvovale u ozelenjavanju energetskog miksa, sem Češke.
Proizvodnja u hidroelektranama je opala za 6 odsto usled suša. S obzirom na to da nuklearne elektrane isto zavise od vode zbog hlađenja, sušno vreme se odrazilo negativno i na njih, posebno tokom jula, kao i na dopremanje uglja vodotokovima, u termolektrane.
Ukupna potrošnja električne energije je takođe bila niža – i to za 56 TWh i iznosila je 3.222 TWh. Objašnjenje leži u toplijoj zimi na evropskom kontinentu.
(Telegraf Biznis/energetskiportal.rs)