Otkrivena tajna: Gde završi roba koju kupimo pa vratimo?

"Nismo potrošili milione za reklamiranje na Super Bowl-u, da bi se roba poklanjala žrtvama uragana i bila povezana sa "šikom beskućnika", kaže oglašivač jednog skupog brenda

U Kanadi, potrošači godišnje vrate kupljenu robe u vrednosti od 46 milijardi dolara, ali samo 30 odsto završi u "zoni uništenja". Na primer, jedno skladište Amazona za devet meseci 2019. bacilo je u đubre čak 293 hiljade komada vraćenih, nekorišćenih stvari.

Procena je da e-trgovci u Francuskoj godišnje bace i unište robu vrednu 630 miliona evra, a Nemci čak sedam milijardi. Užasnuta takvim traćenjem resursa i zagađenjem, Francuska je pre desetak dana - prva u svetu - zakon o zabrani bacanja hrane proširila na zabranu uništavanja tekstila i druge robe. Sličan zakon sprema i Nemačka.

Teme za vas

Dobra strana ove priče je što će se na taj način smanjiti rasipanje, jer se svakodnevno dešava da ljudi, na primer, poruče 3 para pantalona različitih veličina, ne znajući koje će da im pašu. Kada stignu, jedne zadrže, a druge vrate onlajn prodavcu; one, potom, završe na smetlištu, a dok "planina" nekorišćene, a neupotrebljive - raste.

Amazon svu vraćenu robu odbacuje, čak i onu koju kupac vrati u neotpakovanoj ambalaži. Njima, Alibabi, nemačkom Zalandu ili Otu, ovo je jeftinija opcija, nego da plaćaju radnike da otvaraju pakete i proveravaju. Donji veš i sredstva za higijenu se obavezno uništavaju.

E-trgovina se u poslednjih pet godina povećala za 95 odsto, a s njom raste i problem uništavanja potpuno nove robe. Prema procenama austrijskog, nemačkog i švajcarskog tržišta, nekih 70 procenata se prepakuje i ponovo prodaje, ali 30 odsto završi u "sivoj zoni", odnosno na deponiji. Osim vraćene, uništava se i roba koja je pogrešno upakovana ili ima neadekvatnu etiketu.

Kanadska TV-mreža CBC govori o deponijima punim upotrebljive odeće i elektronike, koje vrede na stotine miliona dolara. Istraživački novinari britanskog Dejli Mejla potajno su snimili skladišta jednog giganta e-trgovine i u njemu otkrili "zonu uništenja", snimivši radnike kako odvoze enormnu količinu netaknutih igračaka, kuhinjske opreme i flat televizora.

Ipak, e-trgovci nisu jedini krivci. Pre više od godinu dana, svetom se pronela skandalozna vest da je Barberi doslovno spalio odeću, aksesoare i kozmetiku, vredne 38 miliona dolara. Nike, na primer, uništi robu pre bacanja, jer nije namenjena "sirotinjsom šiku". Svake godine, savezna američka vlada pre početka Super Bowl događaja, oduzima i uništava pogrešno otvorene dresove i kape. Zakon o tome donesen je zahvaljujući lobiranju korporacija, koje su se bunile zašto oduzeta odeća nije uništena, nego je podeljena žrtvama uragana Katrina.

"Nismo potrošili milione za reklamiranje na Super Bowl-u, da bi to bilo povezano sa "šikom beskućnika", objasnio je oglašivač jednog skupog brenda.

Ovo je samo delić jedne zamršene, destruktivne svetske ekonomije...

(Telegraf Biznis)