Nema više nestašica struje: Plutajuće elektrane su rešenje koje je svet čekao

One su mobilne i fleksibilne, i energijom snabdevaju regione s lošom infrastrukturom. Ali, i velike gradove poput Njujorka, u kojima je građevinsko zemljište skupo

Nestašice struje u Južnoafričkoj Republici su skoro svakodnevna pojava. Vlada te države, koja je od svih afričkih zemalja najdalje otišla u industrijalizaciji, uporno traži način da reši problem.

Teme za vas

Turska firma "Karpowership", deo holdinga "Karadeniz", koja već ima mnoge klijente u Africi - nudi rešenje. Prema navodima firme, oni električnom energijom snabdevaju oko 30 miliona stanovnika u osam afričkih država, piše Dojče vele.

Struja stiže iz elektrana koje plutaju morem ispred obala tih zemalja.

- Za zemlje u razvoju i one na pragu industrijalizacije, ima smisla da se koriste već gotove elektrane, sagrađene negde drugde, a zatim dopremljene brodom na željenu poziciju, tamo gde postoji potreba za energijom - kaže za DV Hamed Hosain, menadžer projekta za plutajuće elektrane.

Prednosti plutajućih elektrana su očigledne. Za izgradnju elektrane neophodni su određeni resursi, a ako firme još i stručnu radnu snagu moraju da dopremaju iz inostranstva, onda to dodatno povećava troškove.

Kod elektrana čije se komponente montiraju na plutajućim platformama koncept je drugačiji: proizvođač ih izrađuje kod kuće i potom morskim ili rečnim putem prenosi tamo gde postoji potreba za električnom energijom.

Ovakav način snabdevanja nije pogodan samo za zemlje u razvoju, zabačene obale i regione pogođene prirodnim katastrofama, poput zemljotresa ili cunamija. Plutajuće elektrane (Floating Power Plants) su tražene i tamo gde nema dovoljno prostora ili su cene zemljišta previsoke, kao što je to slučaj u Hong Kongu ili Njujorku.

Njujork se već gotovo pola veka delimično snabdeva strujom iz elektrana koje plutaju ispred Bruklina. One će uskoro biti zamenjene modernim pogonima ili će biti nadograđene. Njihova prednost je i u tome što zbog veće efikasnosti manje zagađuju životnu sredinu.

I digitalizacija otvara nova tržišta.

- Velike internet-firme žele da premeste svoje računarske centre na more, jer je to za njih jeftinije od gradnje na kopnu - kaže Hosain, i dodaje da se tu nudi mogućnost da takve centre energijom snabdevaju plutajuće elektrane, koje mogu biti na gas, pa čak i na paru. Još jedna opcija su solarna postrojenja.

Rusija kod plutajućih elektrana daje prednost nuklearnoj energiji. "Akademik Lomonosov", firme "Rosatom", dugačak je 144, a širok 30 metara. Na njemu se nalaze dva nuklearna reaktora. Nakon skoro deset godina, ta plutajuća elektrana je 2019. dopremljena u Čukotski autonomni okrug na krajnjem istoku Rusije i usidrena u luku.

Ona bi najpre trebalo da proizvodi toplotnu energiju, a kasnije i struju – onda kada na kopnu bude prestao sa radom jedan stari nuklearni reaktor. Ako to prođe uspešno, "Rosatom" će slične plutajuće nuklearne elektrane ponuditi i svetskom tržištu. Kritičari, međutim, već govore o „plutajućem Černobilju“.

Naučnici iz Masačusec-instituta za tehnologiju, iz američkog Kembridža, danas ponovo rade na razvoju modernih plutajućih nuklearnih elektrana.

(Telegraf Biznis)