Da li je došlo vreme da svi bezuslovno dobijemo isti prihod, bez obzira na to da li radimo ili ne?

Pandemija COVID-19 aktuelizovala je ideju o univerzalnom osnovnom prihodu, sistemu koji podrazumeva da svako, prema utvrđenom standardu, prima istu svotu novca bez obzira na to da li radi ili ne

Photo: Pixabay

Godinama unazad, u svetu se šire pokreti koji zagovaraju ideju o univerzalnom osnovnom prihodu (Universal Basic Income -UBI), a među onima koji je podržavaju  su i izvršni direktor kompanija "Tesla" i "SpaceX", Ilon Mask, kao i Pjer Omidjar, osnivač "eBay"-a. Poslovni inkubator, "Y Combinator", napravio je i studiju o UOD-u za prostor SAD.

Uporedo sa posledicama koje pandemija COVID-19 ostavlja na ekonomije država, program UBI dobija sve više na snazi. Trenutno, više od 500 političkih zvaničnika širom sveta poziva na primenu ovog modela usled destabilizacije svetske privrede. Predstavnici opozicije u Ujedinjenom Kraljevstvu predložili su ove mere tokom parlamentarne rasprave, koja se odnosila na podršku porodicama za vreme krize zdravstvenog sistema.

Šta je univerzalni osnovni prihod?

Univerzalni osnovni prihod je prihod čija je namena da pokrije osnovne životne potrebe i pripada bezuslovno svim odraslim osobama. Ova ideja, propagirana je od strane Svetske mreže za univerzalni dohodak, zajednice akademika i aktivista, još od 1986. godine, a koreni ove ideje sežu u 16. vek, u vreme Tomasa Mora, odnosno mogu se pratili čak do 5. veka pre nove ere i Periklovog doba.

Ipak, dosadašnji eksperimentalni pokušaji primene ovog modela nisu bili uspešni. Naime, tokom 2015. godine, Finska je proklamovala probni period osnovnog dohotka, ali se projekat sveo na svega 2.000 slučajno odabranih korisnika koji su bili evidentirani u registru nezaposlenih. S obzirom na to da su sredstva u iznosu od 560 evra isplaćivana tokom perioda od dve godine, bez obzira na to da li su se korisnici u međuvremenu zaposlili, i da plaćanja nisu vršena na nivou čitave zajednice, jasno je da se u ovom slučaju nije radilo o UBI.

Prednosti UBI

Koristi od ovog modela trebalo bi da se odnose na društvo u celini, čime bi se smanjila nejednakost i obezbedila finansijska sigurnost. Pilotski projekti koji su se približili  univerzalnosti u primeni ovog modela pokazali su da korisnici više štede, pametnije investiraju novac, imaju bolje zdravstveno stanje koje sa sobom nosi i veću energičnost, u situaciji gde je većina njih nastavljala da se bavi poslom kao i ranije.

Jedna od pionirskih šema koja odražava stvarne benefiteje ona pod nazivom „negativni porez na prihod“ koja je bila primenjivana u kanadskoj provinciji Manitoba u periodu od 1975-1977. godine. Iako u osnovi nije predstavljala šemu zasnovanu na transferu novca ka korisnicima, u sebi je sadržala gotovo iste benefite. Kod korisnika zabeležen je manji broj povreda, nesreća i hospitalizacija, a mladi su mnogo radije nastavljali školovanje. Kod ljudi koji su već radili puno radno vreme zabeležene su neznatne promene, osim studenata i majki sa decom, koji su radno vreme redukovali, kako bi se posvetili studiranju, odnosno kako bi provodili više vremena kod kuće sa decom.

Kako Forbes navodi, u vreme globalne krize, UBI bi potencijalno mogao da donese veću finansijsku sigurnost milionima ljudi kojima je to potrebno.

Iskustva iz sveta tehnologije

Foto: Pixabay

Ideja osnovnog prihoda široko je podržana u tehnološkom svetu, prvenstveno iz potrebe da se reši narastajući problem automatizacije proizvodnje sve većim korišćenjem robota, ali se ipak doživljava kao neka vrsta utopije.

Tokom 2016. godine, "Y-Combinator", objavio je plan da u malim razmerama sprovede pilot projekat osnovnog dohotka u Ouklendu u Kaliforniji. Iako je prvobitna zamisao bila da se dohodak podeli između 100 slučajno izabranih korisnika iz siromašnih četvrti, ubrzo se od toga odustalo jer šira zajednica ne bi videla nikakve koristi od toga. Umesto ovog, napravljen je projekat koji uključuje širu zajednicu i podrazumeva tranfere novca ka 3.000 korisnika, međutim, i njegova primena je odložena.

Do odlaganja je došlo usled potrebe da se projekat koordinira i uskladi sa državnim institucijama, kako učesnici ne bi izgubili postojeću državnu pomoć koju uživaju, pojasnili su predstavnici "Y-Combinator"-a.

Komentarišući ovaj eksperiment "Y-Combinator"-a, Faj Stending, u radu „Osnovni dohodak: Kako do njega stići“, smatra da je postavljanje nivoa dohotka u velikoj meri nezahvalan zadatak.

- Ukoliko bi ovaj nivo bio i suviše visok, to bi ga učinilo nepraktičnim sa fiskalnog stanovišta, dok bi manji iznos i dalje imao pozitivan efekat, a ujedno bi bio i mnogo realističniji - smatra on.

S obzirom na to da bi isplate u okviru ovog prokjekta bile vršene iz privatnog fonda, to bi ga učinilo potencijalno održivijim u odnosu na prethodno sprovođene državne projekte, koji usled političkih promena i izmena regulative, u sebi nužno nose veliku dozu neizvesnosti.

Projekti mnogih opština u Holandiji, koje su pokazivale entuzijam za ovu ideju, stopirani su upravo zbog nedostatka političke volje, dok je eksperimet u Ontariju, u Kanadi otkazan nakon promene vlasti.

Šta dalje?

Implementacija ovog modela zahteva hrabrost, a neophodan je i konsenzus svih političkih snaga. Prema navodima Forbes-a, dok se pandemija COVID-19 širi svetom, društva bi trebalo da razmisle i o preduzimanju nekih mera bez presedana, pri čemu pokret zagovornika UOD-a, u novonastaloj situaciji dobija svoj momentum, kao strategija koja bi mogla da pruži dugoročne benefite i nakon što kriza prođe.

(Telegraf Biznis)