Nema zabrane ni za posao: Zašto još samo mali Šveđani idu u škole?

Javna okupljanja su dozvoljena za manje od 500 ljudi, a granice su otvorene za sve građane EU i Švajcarske, kao i za azilante

Samo u jednoj zemlji EU, koja važi za inovatorsku u mnogo čemu, usred pandemije Covida-19 - nije sve stalo. Govorimo u Švedskoj, koja još uvek nije zatvorila škole i vrtiće. I ne samo to.

Teme za vas

Tamo i dalje funkcionišu javni prevoz, vozovi i avioni, restorani i kafići uglavnom su otvoreni, ljudi regularno odlaze na posao, ali ima i onih koji rade od kuće, prenosi Index.hr. I još uvek nije kraj. Šveđani mogu, kao i inače, da posećuju teretane, salone lepote, noćne klubove, javne bazene i velnes centre.

S obzirom na to da je Švedska deo Evrope, koja je trenutno najugroženiji kontinent, i da su sve ostale zemlje odavno uvele striktne zabrane, pitamo se kako je ovako "opušten" način života u njoj i dalje moguć?

Švedska beleži više od 20 smrtnih ishoda i skoro 2.000 zaraženih, pri čemu je oko 300 osoba u bolnici, a 50 na intenzivnoj nezi. Dakle, ova skandinavska zemlja nije "imuna" na korona virus, ali se čini da pokušava da vodi nekakav "normalan život", uprkos svemu.

Javna okupljanja su dozvoljena, za manje od 500 ljudi, granice su otvorene za sve građane EU, kao i za Švajcarsku, odnosno za azilante. Ne postoje zabrane putovanja, već samo preporuka građanima da ne napuštaju svoje mesto stanovanja.

Premijer Stefan Leven podstiče ljude, koji ne pripadaju rizičnoj grupi, da nastave sa uobičajenim aktivnostima, na primer, da naručuju hranu iz lokalnih restorana.

Mere uvode "na kašičicu"

U Švedskoj je prvi slučaj korona virusa zabeležen još 31. januara, dakle, pre skoro dva meseca, ali se mere uvode vrlo oprezno i postepeno. Zanimljivo je da ključne odluke ne donose političari, već stručnjaci Zavoda za javno zdravlje (Folkhälsomyndigheten), pod vođstvom glavnog državnog epidemiologa.

Ipak, iako zvaničnih zabrana još nema, premijer Švedske kaže da su oni spremni za uvođenje svega što je potrebno, ali samo prema uputstvima epidemiologa. On smatra da nema potrebe sprovoditi silu, jer su ljudi u Stokholmu disciplinovani, i sve dobro funkcioniše, u skladu sa "švedskim modelom".

Međutim, ne misle svi tako. Neke Šveđane muči to što samo u njihovoj zemlji, od svih država EU, škole i vrtići i dalje rade. Pre nekoliko dana je bilo predloga da se pređe na onlajn nastavu, ali zvaničnih odgovora još nema. Glavni švedski epidemiolog kaže da ne zatvaraju škole i vrtiće zato što "najmlađi gotovo uopšte ne obolevaju", i dodaje da iz Italije, Južne Koreje ili Kine, još nije stigao nijedan podatak da je preminulo dete mlađe od 10 godina.

Između redova, naslućuju se tri glavna razloga zašto obrazovne ustanove još rade. Najpre, postoji strah da će zatvaranje škola i vrtića primorati roditelje da napuste radna mesta, među kojima ima onih ključnih za funkcionisanje društva. Osim toga, neke druge mališane će morati da čuvaju bake i deke, koji bi se dodatno izložili zarazi.

Drugi razlog je omogućavanje roditeljima mlađe dece da se bez brige posvete radnim zadacima, što je važno za barem delimično održavanje privrednih aktivnosti. Treći razlog u Švedskoj još niko ne pominje, ali su prošle nedelje mediji preneli reči jednog belgijskog epidemiologa, koji kaže da je njegova zemlja pogrešila jer je zatvorila škole.

On smatra da malu decu, koja nemaju faktore rizika, treba svesno izložiti virusu. S obzirom na to da deca očigledno retko obolevaju ili imaju blage simptome, brzo će se oporaviti od bolesti i razviće određeni stepen imuniteta na korona virus, što će biti od nemerljive koristi za stvaranje imuniteta u budućnosti.

I u Švedskoj vlada zabrinutost zbog privrednih i finansijskih posledica pandemije. Zasad su najviše stradale uslužne delatnosti, poput hotela i restorana, kao i saobraćajni sektor, u kojima je samo u martu zabeleženo oko 20.000 otkaza.

"Volvo Cars" i "Volvo AB" (proizvođač kamiona, autobusa i radnih mašina) sledeće nedelje zatvaraju sve svoje fabrike u Švedskoj. Kod kuće će ostati oko 45.000 radnika, za sada uz redovnu platu, umanjenu za oko 6 odsto.

Vlada je pre 7 dana predstavila program pomoći kompanijama u kolapsu, vredan 30 milijardi evra, a ministarka kulture i sporta, Amanda Lind, u petak je najavila da će ova dva sektora dobiti po 50 miliona evra.

U odnosu na druge evropske zemlje, Švedska ima neke komparativne prednosti u ovoj pandemiji, poput vrlo malog procenta pušača (14%), kulture koja podstiče poštovanje zakona i poverenje u autoritete, samostalnost, individualnost i socijalnu distancu. Osim toga, imaju sopstvenu proizvodnju mnogih medicinskih potrepština, pa čak i respiratora (16.000 uređaja godišnje).

(Telegraf Biznis)