Hrvati osećaju prve posledice korone: 300.000 radi za minimalac, a osam hiljada bez posla
Rezanje plata u javnom sektoru nije opcija...
Osam hiljada zaposlenih manje i približno 300.000 radnika na minimalcu u Hrvatskoj - prvi su vidljivi gubici blokade privrednih aktivnosti zbog korona virusa.
Teme za vas
Nezapamćen ekonomski šok: Skoro 50 miliona Amerikanaca bi moglo da ostane bez posla
Šef za primer: Smanjio sebi platu da bi njegovih 3.500 radnika moglo uopšte da je primi
Osim firmi i preduzetnika, kojima je zabranjen rad, na pomoć države u isplati plata mogu računati i ostali s padom prihoda većim od 20 odsto, uključujući i samozaposlene, odnosno samostalne profesije, prenosi Večernji.hr.
U Poresku upravu Hrvatske do juče je stiglo 39.047 zahteva firmi i paušalaca, s ciljem da im se odloži plaćanje poreza i drugih javnih dažbina. Svaki treći zahtev došao je iz hotelijerstva i ugostiteljstva.
Nakon najave premijera Hrvatske, Andreja Plenkovića, da će ova nedelja doneti novi paket mera koje bi trebalo da ublaže probleme preduzetnika usred epidemije, u Vladi te zemlje je juče održana prva koordinacija vezana za nove mere, a kako saznaje Večernji.hr, razmatralo se ukidanje obaveze plaćanja svih taksi i doprinosa u resoru Ministarstva privrede.
Iz ovog ministarstva poručuju da će se neke od naknada, o kojima se sada govori, i trajno ukinuti, u skladu s planovima administrativnog rasterećenja, koje je ova kriza bacila u drugi plan. Govori se i o signalima iz Brisela: da se minimalna potpora sa sadašnjih 200.000 podigne na milion evra.
Za dve nedelje izolacije, broj nezaposlenih - prijavljenih u Zavod za zapošljavanje - povećao se za 6.219 osoba, uz 10 hiljada novih nezaposlenih, mada je 3.000 radnika našlo drugi posao.
Hrvatska ima oko sto hiljada aktivnih pravnih osoba i oko 80 hiljada paušalaca. Već u prvoj nedelji primene novih mera, odlaganje plaćanja poreza zatražio je svaki četvrti paušalac i svaka peta firma. Poreska uprava je rešila 43 odsto zahteva, što je skoro 18.000 hiljada.
Nakon turističko-ugostitejskog sektora odakle je stiglo 12.804 zahteva, sledi trgovina s 5.503 zahteva, zatim 4.011 zahteva iz stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti, 3.643 zahteva iz ostalih uslužnih delatnosti, 3.140 zahteva iz prerađivačke industrije, 2.290 zahteva iz građevine.
Odlaganje traži i određeni broj preduzetnika iz zdravstva i socijalne zaštite, IT sektora, oblasti nekretnina. Preduzetnika registrovanih za umetnost, zabavu i rekreaciju ima 570, a njih 436 je iz obrazovanja.
Inače, kako prenosi Večernji.hr, analitičari Instituta za javne finansije su izračunali da bi u ovom trenutku smanjenje plata u javnom sektoru donelo više štete nego koristi, odnosno, kako kažu "skromnu uštedu od 0,38 do 1,22 odsto BDP-a".
(Telegraf Biznis)