Siniša Mali: Država nastavlja da plaća uredno svoje obaveze privredi

Budžet je stabilan, rekao je Mali, ali ako kriza potraje duže od tri meseca izaći ćemo sa novim paketom mera

- Država može da izađe sa obimnom programom ekonomskih mera, jer su nam finansije stabilne, i država želi najveći teret krize da preuzme na sebe - rekao je ministar finansija Siniša Mali.

- To je oko polovine našeg godišnjeg budžeta, odnosno ili 11 odsto BDP-a. Najveći deo te sume biće iz budžeta Republike, najveći deo je domaće tržište  hartija od vrednosti, oko 60-65 odsto, ostatak je međunarodno finansijsko tržište i iz budžeta - rekao Mali.

- Budžet je potpuno stabilan, imali smo 4 godine suficita u budžetu - rekao je Mali gostujući na TV Prva.

Prema njegovim rečima, država želi da sačuva sva radna mesta i pomogne omnima koji su najviše pogođeni krizom. Kako kaže, država želi da omogući privredi da uz što manje problema prebrodi krizu. U tom smislu, država istovremeno nastavlja da plaća sve svoje obaveze prema privredi.  

Prema njegovim rečima, država želi da sačuva sva radna mesta i pomogne onima koji su najviše pogođeni krizom. Kako kaže, država želi da pomogne privredi da uz što manje problema prebrodi krizu.

On je rekao da je cilj da kompanije krenu što pre da proizvedu više.

- Imamo dva cilja, da sačuvamo sva radna mesta,  a drugi je da pomognemo onima koji su najugroženiji, a to su preduzetnici, mikro i makro preduzeća - rekao je Mali.

Ministar finansija kaže da je najbitnije da posle svega ekonomija ostane netaknuta.

- Naš finansijki budžet je stabilan, mi smo protekle četiri godine imali suficit, naš javni dug je ispod 50 odsto BDP-a, tako da ovakav paket mera malo država ima, retka smo država u svetu koja to može sebi da priušti. Gledali smo koja je količina novca neophodan. Da nam posle krize proizvodni kapaciteti ostanu netaknuti, a da fabrike ostanu otvorene, i da ljudi ne ostanu bez posla. Plan je da u što kraćem vremenskom periodu, uz polako podizanje kapaciteta uz kredite za likvidnost koje smo predvideli, preduzeća polako počnu sa proizvodnjom. Ako kriza potraje duže od tri meseca izaći ćemo sa novim paketom mera - rekao je Mali.

Imamo krizu poverenja

- Imamo krizu poverenja - rekao je predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić.

Kako je rekao, osim nje, tu je i kriza ponude, kriza tražnje...

- U krizi poverenja banke moraju da odigraju ozbiljnu ulogu, ali to ne mogu same. Mi smo napravili sklop mera, smanjena je referentna kamatna stopa i uveden moratorijum na sve kredite -rekao je on.

Kaže da će to omogućiti klijentima da dođu do likvidnosti i da mogu da funkcionišu.

- Banke preuzimaju veliki rizik ali su u stanju da preuzmu taj rizik - rekao je on.

Sad je vreme da se troši

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, ne misli da će oporavak ići tako brzo, već se tek krajem trećeg i u četvrtom kvartalu može očekivati lagano ubrzanje proizvodnje.

- Mere naše vlade ne razlikuju se mnogo od onoga što radi sav razvijeni svet. Prva celina je očuvanje likvidnosti kroz meru odlaganja plaćanja i finansiranje minimalca, druga je povećanje ponude formiranjem garantnog fonda što neće biti teret za budžet, odnosno podstiču se banke da likvidnost usmere ka privrede - kaže Vlahović.

Prema njegovim rečima, nije vreme da se razmišlja o fiskalnom suficitu, sad je vreme da se troši.

Vlahović je istako da se u prošlosti pokazalo da su velike ekonomije uvek lakše uspevale da prebrode krize.

Ministar je istakao da se minimalac ne oporezuje, i da nema potrebe da se plaća porez i doprinosi za to. Na pitanje kako radnik da se zašititi, odnosno na kakav račun će dobiti minimalac, kaže:

- Ova pomoć ide radnicima, neću dozvoliti bilo kakve zloupotrebe. U trezoru će biti namenski račun za svako preduzeće - rekao je Mali.

(Telegraf Biznis)