Gastarbajteri koji su nam došli su mahom dobili otkaz. To znači da nema ušteđevine, niti doznaka

Radili uz nesigurne ugovore ili na crno

Masovni povratak radnika sa Zapada koji su ostali bez posla u jeku pandemije za države na Balkanu, među kojima je i Srbija, znači i manje doznaka ubuduće, odnosno novca koji su oni svojim bližnjima slali tokom boravka u inostranstvu, piše Dojče vele.

Teme za vas

Srpski građani poslednjih godina u domovinu šalju između tri i cetiri milijarde evra godišnje, što čini oko 10 odsto ukupnog Bruto društvenog proizvoda, navodi DW.

U susedstvu su procenti takođe znacajni, oko 6,6 odsto u Hrvatskoj, odnosno izmedu 11 i 13 odsto u BiH. Stotine hiljada građana Srbije, ali i BiH i Hrvatske, poslednjih nedelja su se vratili u svoje zemlje.

Iako preciznih podataka još nema, prema ličnim svedočanstvima može se zaključiti da je veliki broj njih u zapadnoj Evropi ostao bez posla, jer su radili uz nesigurne ugovore ili na crno.

Kriza ih je ostavila bez posla i pitanje je koliko će to potrajati.

Vlasti u regionu bave se hitnim merama koje bi trebalo da ublaže ekonomske posledice pandemije i kao da se još ne razmišlja šta znači masovni povratak nezaposlenih iz inostranstva, navodi DW.

Nije problem samo u činjenici da će se povećati broj nezaposlenih, nego bi i količina doznaka iz inostranstva - novca koji gastarbajteri šalju rodbini ili prijateljima - mogla da se značajno smanji.

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za DW kaže da ne očekuje da će povratnici biti teret za državu jer se uglavnom vraćaju s ušteđevinom.

Smatra da će zapadne ekonomije, kad splasne kriza zbog pandemije, ponovo masovno tražiti radnike koji obavljaju poslove koje domaće stanovništvo ne želi, pa će i doznake iz inostranstva ponovno stizati u Srbiju.

(Telegraf Biznis/DW)