MMF: Virus je oborio naše prognoze za 2020. i ne znamo šta će biti, ali moramo da se držimo zajedno
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda, Kristalina Georgijeva, nije optimista, ali kaže da svi treba da se držimo zajedno
Kako upravljati svetskim ekonomijama kada "nevidljivi neprijatelj" i dalje vreba i kosi sve pred sobom? U razgovoru za BBC, šefica MMF-a Kristalina Georgijeva, otkriva dve stvari koje nikako nisu očekivali, kao i to da na jedno pitanje nećemo još dugo imati odgovor.
Pre samo tri meseca, koji nam sada deluju tako daleko, MMF-ova januarska prognoza je bila da će 160 zemalja sveta zabeležiti rast BDP-a. To znači da bi 82 odsto zemalja napredovalo u 2020. godini. Međutim, korona osim u Kini, tada još nije uzela maha, pa ih je realnost ubrzo demantovala.
Sada je april, pandemija je negde pri kraju, negde situacija još nije sigurna, a Georgijeva kaže: "Predviđamo da će 170 svetskih zemalja, to jest 87 procenata, doživeti pad kada je reč o BDP-u per capita".
Druga stvar kojoj se MMF nije nadao u 2020. godini jeste uska saradnja s epidemiolozima, koji pomažu MMF-u da napravi makroekonomske prognoze. - To nam se nije desilo nikada u istoriji. A ono što je najgore, jeste to što nam kažu da je novi virus Covid-19 nepoznanica, i da ne možemo biti sigurni da se neće vratiti 2021. - kaže Georgijeva.
To je pitanje na koje trenutno niko nema odgovor, ali koje budi veliku strepnju i neizvesnost, ne dopušta ekonomijama da se opuste i u potpunosti nastave s planiranim projektima. Kako BBC piše, nije čudo što je MMF među prvima u režimu spašavanja, ali se on sada primarno bavi ljudskim životima i šalje drugačiju poruku svetu.
- Ovo je vreme kada vlade treba da troše koliko mogu, i više od toga, ali moraju da zadrže račune. Ne želimo da izgubimo odgovornost i transparentnost tokom ove krize - kaže šefica MMF-a, i dodaje da ćemo u budućnosti jasno videti "koje zemlje mogu da rade više na rešavanju problema, a kojima je potrebna pomoći jer imaju ograničene kapacitete za delovanje. Upravo tu nastupaju MMF i druge međunarodne finansijske institucije".
Kaže da podrška mora biti usmerena na najugroženije ljudi, koji dolaze iz najosetljivijih grana ekonomije.
- Spašavanje života i sredstava za život idu "ruku pod ruku" sa zaustavljanjem pandemije. Jednostavno, ne možemo drugačije da pokrenemo privredu do kraja, a bez ponovnog pokretanja ekonomije, ministri finansija neće imati potrebne prihode, uključujući zdravstvene usluge - kaže Georgijeva.
Prema njenoj oceni, proizvodnja i ruralne sredine će biti "najlakše za otvaranje", ali još uvek se traži najbolje rešenje za bezbedno pokretanje gradova i užurbanih metropola.
Ona dalje upozorava i na protekcionizam (ekonomske mere kojima jedna država pokušava da ograniči plasiranje stranih proizvoda na domaće tržište), koji sada nema smisao, jer su sve zemlje pogođene pandemijom i treba da se drže zajedno i međusobno podstiču.
(Telegraf Biznis)