Ministar rada za Telegraf Biznis: Nećemo dozvoliti da teret korone padne na leđa radnika u Srbiji

"Radnici mogu da veruju državi  i ako dođe do kršenja njihovih prava treba da nam se jave, a mi ćemo ih zaštititi u skladu sa zakonom", poručuje Ministar za rad

Radnik treba da ode na posao, obavi što je njegova obaveza i da se zdrav vrati svojoj porodici.

Teme za vas

Za smanjenje efekata korona virusa spremljen je paket mera i stimulisali smo poslodavce da prvenstveno ne otpuštaju svoje zaposlene, kao i da primenjuju propise u oblasti rada. Ipak, radnici su se najviše žalili što im nisu obezbeđene maske i rukavice. Bilo je žalbi i zbog "rada na crno".

Inspekcija je bila nemilosrdna. Bio bio sam i radnik i poslodavac, i sada kada sam ministar pokušavam da doprinesem poboljšanju svega onoga što je meni, kao radniku smetalo. Nažalost, i nas je pogio Covid 19, a kada je reč o Zakonu za rad od kuće, mi ga već imamo, po tome smo čak ispred Nemačke, o kojoj govorite, priča Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u intervjuu za Telegraf Biznis povodom Praznika rada.

• Ove godine Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležava u novim okolnostima, kako vi gledate na to i kako je ovo vanredno stanje uticalo na položaj radnika?

- Položaj radnika u Republici Srbiji znatno je bolji nego u nekim ranijim vremenima. Ja sam uvek na strani radnika, bio sam i radnik i poslodavac, i sada kada sam ministar pokušavam da doprinesem poboljšanju svega onoga što je meni, kao radniku smetalo. Ponosan sam što mogu da kažem da plata u Srbiji nikada nije bila veća, a Inspekcija rada kontroliše poštovanje radničkih prava zagarantovanih zakonom, kao i bezbednost i zdravlje na radu.

Moram da istaknem i značajnu ulogu Socijalno ekonomskog saveta, gde diskutujemo o svim pitanjima, odluke se donose nakon razmene mišljenja svih strana, radnika, poslodavaca i države.

Nažalost i nas je poput celog sveta pogodila zarazna bolest COVID-19, gde je država odmah reagovala po pitanju zaposlenih, stimulisali smo poslodavce da ne otpuštaju radnike, a onima koji su ostali bez posla omogućili smo da preko Nacionalne službe za zapošljavanje dobiju određena sredstva.

Program paketa mera koje je objavila Vlada Republike Srbije, a koje imaju  za cilj  smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom koronavirusa i podršku privredi Republike Srbije, a koje se odnose na one poslodavce koji su otpustili manje od deset procenata zaposlenih,  imaju velikog uticaja na poslodavce da prvenstveno ne otpuštaju svoje zaposlene, kao i da primenjuju propise u oblasti rada.

• Zbog čega je Inspekcija pri vašem ministarstvu reagovala, šta su kršili poslodavci od pojave korone?

- U periodu od  16. marta do 30. aprila 2020. godine inspektori rada su izvršili ukupno 1.430 inspekcijskih nadzora. Od ukupno 1430 nadzora,  izvršeno je 599 nadzora po podnetim zahtevima zaposlenih, a što je 42% od ukupnog broja izvršenih nadzora.

U tom period izvršeno je 116 nadzora zbog otkaza ugovora o radu.

Od 16.marta do 30 aprila sedište Inspektorata za rad je primio 187 mejlova koji su se, pre svega, odnosili na zahteve zaposlenih za vršenje inspekcijskih nadzora zbog otkaza ugovora o radu, kao i zbog toga što im poslodavac nije obezbedio zaštitne maske i rukavice, a i rade na udaljenosti manjoj od 2 metra, što im poslodavac nije organizovao prevoz od kuće do posla i obrnuto ili im je organizovao prevoz u kome je previše putnika, koji ne nose zaštitne maske, te im je ugroženo zdravlje, a pojedini zaposleni su tražili savete i odgovore na pitanja vezana za radno-pravni status i ostvarivanje prava iz oblasti rada u vreme vanrednog stanja.

Takođe, u tom periodu Inspektoratu za rad je putem Кontakt centra dostavljeno 285 predstavki zaposlenih i građana. Pored navedenih prijava, sedištu Inspektorata za rad i odeljenjima i odsecima inspekcije rada u upravnim okruzima i Beogradu neprekidno se obraćaju  zaposleni i poslodavci sa različitim pitanjima, a koja se odnose na rad posebno osetljivih kategorija zaposlenih - žene sa decom mlađom od 12 godina, koje po nalogu poslodavaca moraju da rade, da zaposleni dobijaju otkaze ili se primoravaju na sporazumne raskide radnog odnosa, da zaposleni koji rade u proizvodnim delatnostima rade bez  odmora u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, da im se skraćuje radno vreme i da će dobijati umanjene zarade, a javljaju se i oni poslodavci, koji zbog nedostatka sirovina i repromaterijala i gostiju u hotelima i ugostiteljskim objektima ili robe u trgovinama ne mogu dalje da obavljaju delatnost, te zatvaraju objekte.

Inspekcija rada u svakom od ovih slučajeva je izvršila nadzor i reagovala u skladu sa svojim ovlašćenjima.

• Na šta su se radnici najviše žalili prethodne godine?

-  Tokom  2019. godine inspektori rada su izvršili  77.806 inspekcijskih nadzora, a što je za 11 % više nadzora nego u 2018.odini  kada je izvršeno 70.122 nadzora.

Prilikom nadzora zatekli su 12.938  lica na radu ''na crno'', a što je za 24% manje nego u 2018. godini kada je zatečeno 17.026 lica na radu ''na crno''.

Nakon preduzetih mera inspektora rada poslodavci su zasnovali radni odnos sa 10.167 lica, odnosno sa 79 %  lica od ukupnog broja lica zatečenih na radu ''na crno'', odnosno svaki inspektor rada je naložio da se zaposli po 42 radnika što su poslodavci i učinili.

Prethodne godine najviše je bilo poziva zbog rada na crno.

• Кada je reč o bezbednost na radu, vi ste više puta apelovali i na vlasnike građevinskih kompanija kada je zaštita u pitanju?

- Apelovao sam na sve da se pridržavaju mera bezbednosti i zdravlja na radu, a Inspekcija rada je bila nemilosrdna prilikom nadzora, kažnjavali smo najstrožijim kaznama sve koji nisu obezbedili radnicima zaštitnu opremu.

Pojedini poslodavci,  da bi uštedeli, nisu primenjivali  u dovoljnom obimu potrebne, propisane  mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, čime su  uzrokovali  teške, ali i smrtne povrede na radu zaposlenih, što je svakako nenadoknadiv gubitak za povređenog, odnosno stradalog, kao i za njegovu porodicu,  ali predstavlja i veliki gubitak  za društvo u celini.

Ne smemo to dozvoliti. Radnik treba da ode na posao, obavi što je njegova obaveza i da se zdrav vrati svojoj porodici. Zato moramo nastaviti da apelujemo na pridržavanje mera.

• Predviđa se da će korona virus promeniti način rada u svetu pa i kod nas, koliko je realno da se kod nas rad od kuce uvede u zakon, kao što to predlaze nemački ministar?

- Naš Zakon o radu već predviđa rad od kuće, tako da mogu da kažem da smo u tom pogledu korak ispred Nemačke.

Zakon o radu utvrđuje mogućnost rada od kuće, i to:

- Zaključivanjem ugovora za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće) – član 42.

- Кada zaposleni po pravilu obavlja poslove u prostorijama poslodavca, zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće (član 50. stav 2).

Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, precizirana je sadržina ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Pored obaveznih elemenata propisanih Zakonom o radu, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i: 1) trajanje radnog vremena prema normativima rada; 2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog; 3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; 4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; 5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja; 6) druga prava i obaveze.

Pri tom, propisano je da osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima.

Odredbe u vezi sa rasporedom radnog vremena, prekovremenim radom, preraspodelom radnog vremena, noćnim radom, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, osim ako drugačije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

• Da li će teret pandemije pasti na leđa radnika, kako pominju sindikati?

- Mislim da su radnici videli da ozbiljno radimo kako bismo obezbedili bolje uslove rada, nećemo okrenuti glavu na drugu stranu kada je ova tema u pitanju već ćemo upotrebiti sve mehanizme da ih zaštitimo. Naš predsednik Aleksandar Vučić insistira na sprovođenju svih zakona i poštovanju prava, te u skladu sa time ne smemo dozvoliti da bilo šta padne radnicima na teret.

U Republici Srbiji,  ključnu ulogu u zaštiti prava zaposlenih,  kako u oblasti radnih odnosa, tako i u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ima  Inspektorat za rad. Кada je u pitanju zaštita radničkih  prava u Srbiji, inspekcija rada ima stogodišnju nadležnost i tradiciju,  koja datira od  1.920 godine. Tako da poruka je da veruju državi  i ako dođe do kršenja njihovih prava da nam se jave, a mi ćemo ih zaštititi u skladu sa zakonom.

• Šta vam je trenutno najveći izazov kao ministru rada?

- Mnogo je izazova, jer se u ovom resoru nalaze najosetljivije grupe stanovništva, najveći i problem koji muče običnog čoveka, te posebnu pažnju treba posvetiti svakoj kategoriji stanovništva.

Moram priznati da je sve veliki izazov, borba za bolji  položaj dece i mladih, porodilja i majki, najstarijih građana, zaposlenih i nezaposlenih, penzionera, osoba sa invaliditetom, žrtava nasilja, manjinskih grupa, naših boraca i heroja i svih onih koji su korisnici usluga ovog ministarstva.

• A šta biste voleli da uradite dok ste na toj funkciji?

- Želja mi je da tokom trajanja mog mandata u ovom ministarstvu Srbija dobije socijalnu kartu kako bi raspodela sredstava bila pravednija, transparentnija i kako bi svi dobili ono što im pripada.

O tome se govori 30 godina, ali niko nije uspeo da je donese, a moj tim je supeo da dođe skoro do kraja. Zakon je spreman, prošao je celu proceduru i ostalo je još da uđe u Skupštinu.

Mislim da bi to mnogo koristilo našim građanima.

(Vesna Bjelić)