Uvodi se "hrvatski Kurzarbeit"? Komšije vode ozbiljne pregovore, jer su radna mesta ugrožena
Detalji o novim merama mogli bi da budu poznati već ove nedelje
Hrvatsko udruženje poslodavaca i vlada vode intenzivne pregovore o novoj šemi pomoći privredi i očuvanju radnih mesta nakon što se potroše sredstva iz postojećeg paketa državnih stimulacija, kako bi kompanije preživele krizu.
Teme za vas
Imaju keca u rukavu: Njihov program koji čuva radnike i jača privredu, sada svi kopiraju
Mera koju je Austrija odmah uvela, spasila je 1,3 miliona radnih mesta
Prema saznanjima Jutarnjeg lista, pregovara se o uvođenju državnog finansiranja skraćenog radnog vremena po uzoru na nemački program državnih naknada za skraćeno radno vreme, Kurzarbeit, koji se pokazao izuzetno efikasnim u zaštiti tržišta rada tokom krize 2009. godine.
Detalji o novim merama Hrvatske Vlade mogli bi da budu poznati već ove nedelje.
Jutarnji navodi da ima više razloga zbog kojih će Hrvatska sa postojećih mera finansijske podrške preći na svoju verziju slavnog nemačkog programa.
Prvi razlog leži u tome što su do sada potrošene dve trećine novca za pomoć preduzetnicima tokom pandemije, a ostatak će biti potrošen do kraja juna.
Nakon toga država više neće imati tako izdašne fiskalne kapacitete za podupiranje preduzetnika, a vrlo je moguće da će se ekonomska kriza tek tad oteti kontroli.
Drugi razlog može se tražiti u činjenici da je podrška skraćenom radnom vremenu postala perjanica programa finansiranja oporavka Evropske unije, koji je nedavno dogovoren, a težak je ukupno 500 milijardi evra, ocenjuje list.
Od tog novca, čak bi petina (100 milijardi) trebalo da ode na razne evropske verzije Kurzarbeit-a, pa je stoga hrvatsko pridruživanje panevropskoj akciji zaštite tržišta rada sasvim očekivano.
U osnovi, Kurzarbeit omogućava poslodavcima da zaposlene pošalju kući, odnosno da im drastično smanje broj radnih sati, dok država tim radnicima sa skraćenim radnim vremenom nadoknađuje veći deo izgubljenog prihoda.
Na taj način radnici ostaju zaposleni, a kompanije se ne dovode u situaciju gubitka školovane i vešte radne snage koju bi, u slučaju oporavka ekonomskih aktivnosti, teško nadomestili.
(Telegraf Biznis/Tanjug)