Kako se američki san pretvorio u košmar? Od beskrajnog trošenja do biroa

Ova nacija je navikla da troši enormne količine novca na lične potrebe, nekretnine, domaćinstvo, a onda se u trenu sve preokrenulo

Amerikanci prvo nisu očekivali da će postati najveće svetsko žarište virusa korona, da će biti zatvoreni u karantinu, a da će bolnice biti prebukirane.

Teme za vas

Onda je usledio još jedan šok: mimo zdravlja, trebalo je misliti na egzistenciju, na očuvanje radnih mesta.

Opšte je poznato da američki sistem funkcioniše po principu: "Možeš da zaradiš, ali moraš i da potrošiš", i nije se dovodilo u pitanje gde će taj novac na kraju, opet, završiti. Otplata hipoteka, kupovina novih kola, prepuni frižideri - sve je to svakodnevica američke nacije.

Međutim, šta kada se njih 40 miliona, za samo 10 nedelja, prijavi za novčanu pomoć države, jer je ostalo bez posla?

U SAD ljudi odlaze decenijama, da ostvare svoje snove, nađu dobar i plaćen posao. Najjača svetska sila je godinama, doduše, možda samo prividno odolevala ekonomskim potresima, čak i posle krize iz 2008. Jeste, ljudi su masovno ostajali bez posla, bilo je "čupavo", ali ni blizu kao sada.

Zanimljiv je rezultat jedne studije koja kaže da Amerikanci obožavaju da ugađaju sebi. Naime, prosečan pripadnik te nacije mesečno potroši oko 200 dolara (22 odsto od iznosa novca koji služi za investiranje i ušteđevinu) na sebe i svoje "neesencijalne potrebe", što je tačno 2.388 dolara godišnje.

Mlađi troše i više od ovog iznosa. Tako je barem bilo do sada. Aktuelne ankete kažu da više od 50 odsto nacije, u ovom trenutku, ima svest o tome da treba da čuva novac, za "crne dane", odnosno neizvesne situacije poput ove.

Neki psiholozi su stava da Amerikanci mnogo troše, jer misle da to zaslužuju, nakon napornog rada i danonoćnog sedenja u kancelariji. S druge strane, i njihov odnos prema novcu je, nevezano za krizu, počeo da se menja otkad milenijalci dominiraju.

Čak 78 odsto njih radije troši novac na iskustvo, nego na materijalne stvari.

Ipak, ni ta iskustva nisu jeftina. Društvene mreže su dodatno "pogurale" situaciju, pa mladi imaju potrebu da sve zabeleže i podele... Ali, sada su na pomolu zabrane? Tramp je nedavno najavio potpisivanje dekreta koji se odnosi na ovu vrstu medija, a sve je krenulo od sukoba s kompanijom Tviter.

Prema najnovijim podacima, više od 40 miliona Amerikanaca se zvanično prijavilo za novčanu nadoknadu, na osnovu nezaposlenosti, jer je korona potpuno obustavila privredne aktivnosti.

Onda je unutar zemlje krenuo i "rat": na jednoj strani bili su oni koji zagovaraju važnost zdravlja i ljudskih života, a prekoputa su bili oni koji žure da što pre otvore ekonomiju. Rezultat svega bili su protesti, što je dodatno pojačalo tenzije.

Od kad je Tramp korona virus nazvao "kineskim", sukob između ove dve zemlje se još više zaoštrio. Kompanijama iz SAD je maltene zabranjeno da sarađuju s Huavejom. I dok se predsednik Amerike bavi Kinom i ostalim "neprijateljima", 51,7 miliona roditelja iz SAD izgubilo je prihode tokom epidemije.

Stručnjaci takođe navode da će se Amerikanci koji imaju decu suočiti sa problemom vezanim za čuvanje, budući da je u planu povratak na posao. Samo privilegovani mogu da rade od kuće, i to na duže staze, ali i to dolazi sa cenom.

Gugl i Fejsbuk ukidaju razne beneficije onima koji odluče da ne dolaze na posao, iako načelno podržavaju rad na daljinu.

Vrtići širom zemlje su i dalje zatvoreni, osim za decu radnika čiji je rad neophodan. CNBC prenosi da je jedno istraživanje pokazalo da čak 60 odsto roditelja nije imalo pomoć "sa strane", tokom krize.

Postavlja se pitanje, da li je uvek bilo ovako, ali su se "pukotine" vešto prikrivale, ili je sistem SAD počeo da puca i to baš u trenutku, kada se tome najmanje nadao.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)