Posle 128 meseci ekspanzije, najdublja recesija u istoriji Amerike: Ipak, možda i najkraća

Pad je vidljiv u proizvodnji, zapošljavanju...

Iako američku ekonomiju verovatno očekuje najveći pad od Velike depresije, vrlo je moguće da će ova recesija biti i najkraća u američkoj istoriji.

Da je najveća svetska ekonomija u recesiji u ponedeljak je i zvanično potvrdio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER), institucija koja je zadužena za određivanje trenutka kada počinje i kada se završava recesija u SAD.

- Odbor smatra da su pandemija korona virusa i odgovor za očuvanje javnog zdravlja rezultovali padom različitih karakteristika i dinamike u odnosu na prethodne recesije - navodi se u saopštenju NBER-ovog Odbora za poslovne cikluse.

Uprkos tim razlikama, Odbor je zaključio da se zbog "neviđenog pada zaposlenosti i proizvodnje, kao i njegovog širokog dometa u celom društvu, ova epizoda smatra recesijom, čak i ako se pokaže da će biti kraća od ranijih padova u ekonomiji".

Odbor je u saopštenju poručio da je u februaru došlo do "jasnog vrhunca mesečne ekonomske aktivnosti", dok je do vrhunca tromesečne aktivnosti došlo u poslednjem kvartalu u 2019. godini. Recesijom se uobičajeno smatra pad ekonomije dva kvartala zaredom, no to nije uvek slučaj, a u SAD se smatra da NBER službeno određuje kada je reč o recesiji, navodi SEEbiz.

Odbor je naveo da se "značajan pad ekonomske aktivnosti širi po celoj ekonomiji, što je obično vidljivo u proizvodnji, zapošljavanju i drugim pokazateljima". Iz Odbora navode i da recesija počinje kada ekonomija dosegne vrhunac ekonomske aktivnosti, a da se završava kada ekonomija dosegne dno ciklusa.

Bruto domaći proizvod (BDP) Sjedinjenih Država pao je u prvom kvartalu 4,8 odsto i verovatno će u drugom kvartalu zabeležiti najgori pad u istoriji, odnosno možda i više od 20 odsto.

Ova recesija označila je kraj najdužeg razdoblja rasta američke ekonomije u istoriji, koje je trajalo 128 meseci ili gotovo 11 godina.

(Telegraf Biznis/Tanjug)