Kraća radna nedelja može da bustuje produktivnost skoro duplo, ali koje su njene mane?

Da li nas čekaju stroži uslovi rada u radnoj nedelji od četiri dana?

Kada smo vas pre neki dan u anketi pitali šta je bolje skratiti: radnu nedelju ili radni dan, većina (62,42%) je glasala za radnu nedelju, kako bi vikend bio duži. Za radni dan od 6h glasalo je 35,03% učesnika, dok se njih 2,55 odsto odlučilo za opciju da ništa ne treba menjati.

Teme za vas

Tom, u ovom slučaju logikom koju je odabrala većina, vodio se i Majkrosoft Japan, koji je probao radnu nedelju od četiri dana, s idejom da ljudima olakša balansiranje između privatnog i poslovnog života, ali i da ispita da li će biti motivisaniji.

Ispostavilo se da je ta pretpostavka bila na mestu: produktivnost je u timu porasla za čak 40 odsto, troškovi za struju su pali za 23%. Već smo pisali o tome da je Finska "na korak" od uvođenja "nove radne nedelje", na kojoj insistira sadašnja premijerka Sana Marin.

Takođe, osnivač firme "Perpetual Guardian" s Novog Zelanda, Endru Barns, u svojoj knjizi "The 4 Day Week" opisuje kako je taj sistem rad pomogao njegovoj kompaniji da postane profitabilnija, za 6 odsto, dok su zaposleni bili srećniji.

Zanimljivo je da se, prema pisanju magazina Forbes, sve više kompanija i organizacija na nivou Velike Britanije odlučuje za radnu nedelju od 4 dana, a to se pre svega odnosi na zaposlene 50+.

Veruje se da su oni već na izmaku radne snage i da im treba produženi vikend, ili bar višak slobodnog vremena da, na primer, odvedu stare roditelje kod doktora ili da se druže s unucima.

Da li, ipak, dobijamo "mačku u džaku"?

Postoje i neki izazovi koji ne moraju da budu nužno prijatni, kada je reč o radnoj nedelji od četiri dana. S obzirom da je rad od ponedeljka do petak duboko ukorenjen u našem društvu, postavlja se pitanja: da li će zahtevi poslodavaca ako se uvede kraća radna nedelja - biti stroži?

I sada, tokom pandemije, možemo da primetimo da su firme u nekom smislu strože prema zaposlenima koji rade od kuće, iako to nije njihova volja. Brojna istraživanja su pokazala da oni sada rade duže, u proseku i do 3h dnevno, ali i da su non-stop dostupni na telefonu ili mejlu.

Kada je reč o kraćoj radnoj nedelji, lako se može javiti problem tzv. "sažete nedelje" (compressed workweek), jer se ponekad od zaposlenih traži da tokom četiri radna dana - rade po 10h dnevno, kako bi nadoknadili "izgubljeni dan".

Osim toga, već sada je jasno da brojne profesije nisu tako "konvencionalne", to jest ne mogu se uklopiti u standardizovano radno vreme: prodavci, lekari, čuvari, dostavljači, frizeri itd. Automatski bi trebalo promeniti sistem vrednovanja rada, kroz sate i novac, kako bi se napravio balans koliko-toliko.

Budući da mnogi već sada rade šest dana u nedelji, što se nameće kao norma s obzirom na prirodu posla, mogao bi se javiti izvestan ekonomsko-socijalni problem, ako bi dobar deo zaposlenih u svetu radio čak dva dana manje u jednoj nedelji.

(Telegraf Biznis)