Privrednici se udružili, pozivaju na poslovanje bez barijera u regionu i sa EU

Uz poziv političkim elitama da nastave sa iskazanom solidarnošću tokom pandemije Kovid 19, poslovna zajednica od vlada očekuje da podrže i izgradnju lanaca snabdevanja u osetljivim oblastima

Poslovni savet zajedničke komore šest privreda ZB pozvao je danas na osnivačkoj sednici vlade regiona i sve učesnike u procesu regionalnih integracija da podrže i ubrzaju izgradnju zajedničkog tržišta bez barijera, a EU da obezbedi potpuno otvaranje evropskog tržišta za kompanije i proizvode sa ZB i pre punopravnog članstva, u oblastima u kojima su ispunjeni evropski standardi, harmonizovna pravila i uspostavljene institucije.

Članovi Poslovnog saveta su istaknuti privrednici, lideri velikih regionalnih poslovnih sistema, albanskih - BALFIN, Agna i Infosoft grupe, bosanskohercegovačkih - MS Wood, Sarajevski kiseljak i Mikroelektronika, kosovskih - Devoli korporacija i Albi grupa, crnogorskih - Voli, Trebjesa i Portonovi, makedonskih - Alkalod i M6/Tikveš i srpskih - Eliksir grupa, Nelt i Milšped.

- Poslovni savet zajedničke privredne komore regiona, koji čine vlasnici i menadžeri 16 velikih poslovnih sistema iz svih šest zapadnobalkanskih ekonomija i gotovo svih proizvodnih i uslužnih sektora, koje imaju kompanije i poslovne operacije u celom regionu, zapošljavaju 25.000 ljudi i zajedno ostvaruju više od 2,8 milijardi evra godišnjeg prihoda, zastupaće interese privatnog sektora celog regiona - rekao je predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma i predsednik PKS Marko Čadež, navodi se u saopštenju.

Poslovni savet će, na osnovu merljivih kriterijuma, pratiti napredak u realizaciji Plana za zajedničko regionalno tržište čije se usvajanje očekuje sledeće nedelje u Sofiji, na Samitu EU i Zapadnog Balkana i u čijem kreiranju je aktivno učestvovala i biznis zajednica regiona.

O stanju na terenu naš Poslovni savet će redovno informisati zapadnobalkanske vlade, ali i Evropsku uniju, dajući, na osnovu iskustva iz svakodnevnog rada i detaljnih analiza, konkretne predloge i sugestije mera kako bi se ubrzalo otklanjanje barijera, smanjili troškovi i olakšalo poslovanje unutar regiona i sa Evropskom unijom, ističe Čadež.

To će, prema njegovim rečima, uneti fleksibilniji, nebirokratski pristup u rešavanju problema sa kojima se privreda svakodnevno suočava i novu dinamiku u dijalog koji Komorski investicioni forum kao zajednička komora regiona, u ime više od 350.000 kompanija, vodi sa zapadnobalkanskim i institucijama u Briselu.

Da bi se obezbedio slobodan, brži protok ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu, prema mišljenju članova Poslovnog saveta, najvažnije i najhitnije je da vlade što pre standardizuju i obezbede međusobno priznavanje sertifikata i druge trgovinske dokumentacije koja prati robu, kao i da se unapređenjem infrastrukture na graničnim prelazima, usaglašavanjem radnih vremena graničnih službi i ubrzanjem carinskih procedura obezbede brži protok robe i carinjenje bez papira.

Jednako je važno, smatraju privrednici, da se regionalno reši pitanje fiskalizacije, da se potpiše najavljeni sporazum o radnim dozvolama, usaglase licence, softveri, olakšaju međukompanijski transferi, smanje unutarregionalna plaćanja…

Regionalna saradnja kroz uklanjanje prepreka sa kojima se privrednici sada svakodnevno suočavaju potrebna nam je više nego ikada i kao odgovor na otežano poslovanje tokom pandemije i kao najbolji put da se privredi regiona u celini i kompanijama pojedinačno obezbede uslovi za konkurentnije poslovanje, rast i razvoj u narednom periodu, zajednički je stav poslovnih lidera, članova Poslovnog saveta i svih šest nacionalnih komora, članica zajedničke komore regiona.

Taj stav, sa konkretnim preporukama poslovne zajednice, iskazan je u danas usvojenom dokumentu koji je Komorski investicioni forum sačinio, u sklopu priprema za ovogodišnji Samit na Zapadnom Balkanu (ZB) i koji će narednih dana biti upućen svim učesnicima u procesu regionalnih integracija - političkim liderima, vladama i nadležnim ministarstvima regiona, Evropskoj komisiji, članicama Berlinskog procesa, sekretrijatu CEFTA i Savetu za regionalnu saradnju.

Poslovna zajednica je u dokumentu pozvala zapadnobalkanske vlade da utvrde prioritete za sprovođenje Plana za zajedničko regionalno tržište u narednih godinu dana, da podstiču i olakšavaju inkluzivno proširenje i podrže privredu u zahtevu da se, uz zelene koridore za robu i zelene linije za poslovne ljude unutar regiona, zelene trake uspostave i na graničnim prelazima sa zemljama EU, kako bi se obostrano ubrzao promet robe, a kompanijama na Balkanu omogućio lakši izvoz i nabavka sirovina.

Uz poziv političkim elitama da nastave sa iskazanom solidarnošću tokom pandemije Kovid 19, poslovna zajednica od vlada očekuje da podrže i izgradnju lanaca snabdevanja u osetljivim oblastima, uključujući medicinska sredstva i farmaceutske proizvode.

Važno je, ukazuje privreda, da se iskoriste prilike za veća ulaganja u poboljšanje energetske povezanosti i efikasnosti i da vlade zajednički rade na promociji investicija.

Zajednička komora šest privreda regiona, ponovila je zahtev da sve vlade uspostave ministarstva za regionalnu saradnju ili imenuju zvaničnike na ministarskom nivou sa zadatkom da osiguraju sprovođenje dogovorenih politika i mera.

Predstavnik Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Tomas Haglajtner istakao je značaj učešća privrede i inicijativa biznis zajednice u procesu izgradnje zajedničkog tržišta i sprovođenju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

- Te investicije imaće punog smisla ako postoji slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala, ako se uspostavi jedinstveno tržište u regionu, koje funkcioniše po EU pravilima, što će voditi i integraciji regiona u EU - rekao je Haglajtner.

Direktor CEFTA sekretarijata Emir Ðikić ukazao je na važnost merljivosti rezultata u otklanjanju barijera i ključnu ulogu poslovne zajednice u sprovođenju dogovorenog i implementaciji zajedničkih rešenja u svim zemljama regiona.

Zamenik generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju Tanja Miščević, naglasila je značaj inicijative „Mini Šengen“ zasnovane na četiri evropske slobode, kao sastavni deo EU integracija zapadnobalkanskih ekonomija.

Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, po njenim rečima, dodatno, kroz ujednačavanje standarda, vladavinu prava, podsticanje inovacija i mobilnosti, otvara mogućnost za više investicija u regionu, a uključivanje Zapadnog Balkana u panevropsko digitalno tržište za ukidanje rominga i sa EU.

(Telegraf Biznis)