Prognoza Svetske banke: Zapadnom Balkanu sledi ubrzanje rasta, ali tu su i skriveni troškovi i barijere

Na Zapadnom Balkanu se u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta, uz dalje jačanje tog kretanja i u narednoj godini, podstaknutog potrošnjom i investicijama, navodi se u danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.

Privreda ovog regiona se pokazala otpornom na šokove i nastavlja trend konvergencije sa Evropskom unijom, saopštila je Svetska banka (SB).

Teme za vas

Dodaje se da se privrednicima može pomoći da otvaraju nova radna mesta ako se usvoje efikasniji trgovinski propisi koji im omogućavaju da budu konkurentniji na svetskim tržištima.

Prema projekcijama, prosečna stopa rasta u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori dostići će 3,1 odsto u 2026, što predstavlja povećanje u odnosu na 2,6 odsto koliko je zabeleženo 2025.

SB očekuje i ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2027, a njegova stopa će se, kako je istaknuto u izveštaju zadržati na istom nivou i u 2028.

Direktorka sektora SB za Zapadni Balkan Šaoćing Ju kazala je da je u trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti i slabog rasta na strani ključnih trgovinskih partnera, Zapadni Balkan još jednom dokazao svoju ekonomsku otpornost.

"Pa ipak, otpornost sama po sebi nije dovoljna da ovom regionu pomogne da ostvari konvergenciju sa prosečnim dohotkom EU iliotvori kvalitetna radna mesta koja su potrebna građanima. Radna mesta stvaraju dinamični privatni sektori, a sledeća faza rasta zahteva efikasne, predvidljive propise i uklanjanje trgovinskih barijera, i to ne samo na granicama već i iza njih", zaključila je ona.

U izveštaju se navodi i da su višestruki ciklusi carinske liberalizacije doveli do duboke integracije Zapadnog Balkana u svetsku trgovinsku razmenu i podseća da je trgovina robom i uslugama dostigla je 107 odsto regionalnog BDP-a u 2025, pri čemu je taj nivo viši od proseka EU koji iznosi 90 odsto.

Pored toga, kako se dodaje, izvoz usluga se učetvorostručio između 2010. i 2025.

"Sledeća generacija reformi trebalo bi da pomogne preduzećima da potpunije i trajnije iskoriste ovaj pristup tržištima snižavanjem nepotrebnih troškova unutar granica", navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da prosečna carinska stopa na uvoz robe na Zapadnom Balkanu iznosi približno šest odsto, ali se necarinskim merama na uvoz dodaju troškovi od još nekih 10 odsto i ti troškovi su izrazito visoki, a upojedinim sektorima agroprivrede dostižu čak i preko 20 odsto.

U izveštaju se navodi i da su troškovi restrikcija na prekogranično pružanje usluga još veći i procenjuju se na 29 odsto.

Rezultati simulacija predstavljeni u izveštaju pokazli su i da bi uklanjanje samo polovine postojećih prepreka za uvoz, kao što su nepotrebni zahtevi za pribavljanje dozvola i ovlašćenja, višestruke kontrole, procedure sertifikacije i pravila o poslovnom nastanjivanju, mogli povećati BDP za do 12,5 odsto na srednji rok.

Viši troškovi uvoza takođe otežavaju preduzećima u ovom regionu izvoz i prisustvo na izvoznim tržištima.

"Tek oko jedne trećine novih izvoznih poduhvata koje pokrenu firme sa Zapadnog Balkana preživi svoju prvu godinu postojanja, a samo od jedan do četiri odsto njih doživi petu godinu. Ovo je od značaja za radnih mesta, jer izvoznici zapošljavaju ogromnu većinu radnika prerađivačke industrije u ovom regionu", piše izveštaju.

Dodaje se i da preduzeća koja izvoze takođe su najčešće veća i nude bolje zarade u odnosu na uporedive firme okrenute prvenstveno domaćem tržištu.

"Reforme bi stoga trebalo da se usredsrede ne na prosto smanjenje obima propisa već i na njihovo unapređenje, odnosno pojednostavljenje i digitalizaciju procedura, uvođenje inspekcijskog nadzora na osnovuprocenjenog rizika, priznavanje usaglašenih standarda i kvalifikacija i očuvanje zaštitnih mera koje služe za ostvarenje legitimnih javnih ciljeva", zaključuje se u saopštenju.

(Telegraf Biznis/Tanjug)