Zašto je zabrana rada nedeljom štetna ideja?

Bez posla može da ostane i hiljade ljudi

S vremena na vreme, u medijima možemo da čujemo pozive na zabranu rada nedeljom u trgovinama. To uglavnom ide uz argumente da zaposlenima u ovom sektoru treba obezbediti barem jedan slobodan dan vikendom, i da ovakvo pravilo važi u nekim drugim zemljama, na primer u Nemačkoj ili Austriji. Ali zagovornici ove mere propuštaju da kažu kakav bi ovo uticaj imalo na one čiji položaj žele da poboljšaju.

Sve u životu košta: manje posla znači i manje radnih mesta

Treba biti svestan prvog pravila ekonomije: da nema besplatnog ručka, jer sve u životu košta. Tako bi i mera zabrane rada nedeljom sa sobom nosila određene troškove. Zagovornici neradne nedelje uglavnom tvrde da ova mera neće imati uticaja na promet robe. Ukoliko bi se zabrana odnosila samo na maloprodajne objekte koji prodaju hranu, ovo verovatno jeste tačno: nećemo odjednom manje jesti zato što su nedeljem radnje zatvorene, nego ćemo kupovinu hrane obaviti unapred. Međutim, ovo ne mora da stoji kada pričamo o ostalim maloprodajnim objektima, kao što su na primer butici i slično, koji vikendom obično imaju visok promet, i teško da će kupovina ovakvih predmeta samo da se preraspodeli na druge dane tokom radne nedelje i subotu. Ovo bi svakako uticalo na smanjenje neplanske kupovine, kada tokom šetnje vidite nešto lepo u izlogu pa to pazarite, umesto da sa namerom idete u kupovinu.

Ali pored ovog mogućeg uticaja na smanjenje prometa, mnogo je veći potencijalni uticaj na zaposlene u sektoru trgovine, kao što su kasiri, magacioneri, radnici na delikatesima, izlagači robe itd. Zabrana rada nedeljom znači i smanjenje broja radnih smena – neki lokali ne rade nedeljom, neki rade skraćeno (samo jednu smenu), a neki i dalje dve smene. Sve ove smene postaće višak onog trenutka kada rad trgovina nedeljom bude bio zabranjen. 

Bez posla bi ostalo 5.000 – 15.000 radnika

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj zaposlenih u trećem kvartalu ove godine u sektoru trgovine iznosio je gotovo 210.000 ljudi. Ne postoji jasna statistika koliko njih radi u sektoru maloprodaje robe široke potrošnje (radnje i dućani), a koliko u prodaji specijalizovane robe (farbare, građevinski materijal, odeća itd). Efekti po kompanije koje se bave maloprodajom (njihove prihode, rashode, ali i broj radnih mesta) zavisili bi od toga kako bi tačno izgledala zabrana rada nedeljom, tačnije koliki bi bio njen obuhvat – da li bi se odnosila samo na velike trgovinske lance, samo prodavnice hrane, ili celokupnu maloprodaju.

Ukoliko dođe do zabrane rada nedeljom, to će značiti smanjenje broja radnih smena u trgovinskim objektima za 7% (pod pretpostavkom da objekti radnim danima i subotom rade u dve smene, a nedeljom u jednoj). Na osnovu toga možemo odmah da pretpostavimo istovetno smanjenje broja radnih mesta radi optimizacije troškova za zaposlene. Za ceo sektor trgovine ovo bi značilo gubitak od gotovo 15.000 radnih mesta.

Međutim, ukoliko se ova zabrana odnosi samo na trgovinske lance koji prodaju hranu, uticaj će i dalje biti značajan, ali nešto manji. Nema zvaničnih podataka o zaposlenosti u ovim preduzećima, ali specijalizovana publikacija Trgovačka mapa Srbije iz jula 2020. navodi broj zaposlenih u najvećim trgovinskim lancima pojedinačno. Prema ovim podacima, u 10 najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji zaposleno je oko 36.500 ljudi. Ali ova brojka izostavlja brojne male prodavnice i markete širom zemlje, pa bi ova brojka trebalo da se barem udvostruči. Time bi se broj ugroženih radnih mesta popeo na preko 5.000. 

Neradna nedelja i pandemija korona virusa

U trenutnoj epidemiološkoj situaciji, pitanje bezbednosti zaposlenih jeste veoma važno. Sindikati su ovo postavili kao još jedan od argumenata za neradnu nedelju: jedan dan nedeljno manje kontakta sa mušterijama značio bi manju izloženost zaposlenih ovoj bolesti.

Ali, problem leži u tome što će jedan dan manje za kupovinu povećati gužve tokom ostalih dana u toku nedelje. Veći broj ljudi u zatvorenom prostoru zapravo znači povećanje rizika za oboljevanje, kako kod zaposlenih tako i kod kupaca. Mera koja bi smanjila izloženost virusu bila bi ona koja bi smanjila, a ne povećala, gužve u marketima.

Pravila o neradnoj nedelji u drugim državama nisu baš kakvim se čine

Pravila o neradnoj nedelji u Austriji, Nemačkoj ili nekim drugim državama se često prikazuju kao ona koja treba slediti. Međutim, zaboravlja se prilikom toga reći da pravilo o neradnoj nedelji ne važi za sve. Neke od manjih radnji su isto otvorene nedeljom, mada je njihov broj mali (obično se nalaze na nekim posebnim prometnim mestima), i imaju osetno više cene. Ako se uvedu ovakva pravila i kod nas, to će značiti dodatno smanjenje prometa kod malih radnji, do kojeg već dolazi godinama jer se sve veći broj ljudi odlučuje da u hipermarketima izvrši glavnu kupovinu za potrepštine tokom nedelje, jer su cene niže, a asortiman veći. Ovo znači da će veći broj malih radnji morati da stavi katanac na bravu jer neće moći da nadoknadi izgubljeni promet nedeljom, čime bi uticaj na izgubljena radna mesta bio još veći.

U nekim zemljama su pravila o neradnoj nedelji zvanično imala iste ili slične argumente, ali su nezvanično postojali neki drugi, važniji motivi. Na primer, u Mađarskoj se pravilo o neradnoj nedelji odnosilo samo na velike hipermarkete (koji su svi bili u inostranom vlasništvu), a zaobilazilo je objekte manje od 200 kvadratnih metara. To je išlo na ruku vladajućoj partiji Fides, koja ima snažnu retoriku neophodnosti “mađarizacije” domaće privrede. Ova pravila bila su usvojena u martu 2015, da bi bila ukinuta već u aprilu 2016. zbog velikog otpora, ali i protivljenja EU jer ovakva pravila narušavaju konkurenciju.

Rešenje treba da odgovara problemu

Usvajanje neradne nedelje doprinelo bi tome da zaposleni u trgovinama imaju barem jedan slobodan dan vikenda koji bi mogli da provedu sa porodicom. Ali bi istovremeno dovelo do toga da pored nedelje, značajan broj radnika sa porodicom nevoljno provodi i ostale dane, jer više neće imati posao.

Jedan od argumenata za uvođenje neradne nedelje jeste taj što se sada ne sprovode postojeći zakonski propisi o smenskom radu i naknadi za rad (koji podrazumevaju višu dnevnicu za rad vikendom ili praznikom) ili o dužini radnog radnog vremena. Ovo možda jeste tačno: ali pravo rešenje za ovaj problem jeste zahtev da inspekcija rada vrši svoj posao i da proverava ove navode i kazni prestupnike.

U suprotnom, ovo deluje kao rešenje da komarca u sobi pokušavamo da gađamo iz pištolja – čak i da ga pogodimo, imaćemo više štete nego koristi od toga.

(Autor: Mihailo Gajić, ekonomska sadržaj Talas.rs)