Dok korona ubrzano razara nemačku privredu, Kina iz krize sa kovidom izlazi još jača

Zanimljivo je da kineske direktne investicije u inostranastvu već neko vreme ne rastu

Nemački uslužni sektor beleži ubrzani pad kao posledicu uvođenja restriktivnih mera s ciljem obuzdavanja drugog talasa epidemije Kovid-19, a Kina iz korone izlazi još jača, potvrđuju vesti o povećanju direktnih stranih ulaganja u tu zemlju.

Ovo je drugi uzastopni mesec pada nemačkog uslužnog sektora. Indeks menadžera nabavke (PMI), koji izračunava IHS Markit, pao je u novembru na 46,2 poena sa 49,5 poena u oktobru, potonuvši još dublje ispod granice 50 bodova koja razdvaja rast od pada.

Na sreću, aktivnost u proizvodnom sektoru nastavila je rast, mada nešto sporijim tempom, pružajući podršku već oslabljenoj ekonomiji, kojoj se ove godine predviđa najdublja recesija od Drugog svetskog rata.

- Otpornost proizvodnog sektora, koja se prema istraživanju posebno duguje rastu prodaje u Aziju, ide u prilog našem predviđaju da će bilo kakav pad u poslednjem kvartalu biti daleko manji od onog zabeleženog u prvoj polovini godine - kaže Fil Smit, pomoćnik direktora u IHS Markitu.

Dodaje da su pozitivne vesti u vezi sa razvojem Kovid vakcina pomogle podizanju raspoloženja među nemačkim preduzećima, od kojih se mnoga nadaju povratku u normalu tokom sledećih 12 meseci.

Kompozitni indeks menadžera nabavke IHS Markita, koji obuhvata proizvodni i uslužni sektor koji zajedno čine više od dve trećine nemačke ekonomije, spustio se u novembru na 52 poena sa 55 bodova, koliko je iznosio u oktobru.

Kina iz korone izlazi još jača

Sa druge strane, ekonomija Kine ove će godine, jedina među velikima, porasti za gotovo dva odsto.

Prema zvaničnim kineskim izvorima, strane direktne investicije (SDI) u Kinu zabeležile su rast od januara do kraja septembra za 2,5 odsto u odnosu na isti period 2019. uprkos pandemiji.

Samo u septembru, SDI su iznosile 14 milijardi dolara, što je skok od čak 25 posto u odnosu na prošlogodišnji septembar, a rast stranih ulaganja beleži se u kontinuitetu od aprila. U oktobru je povećanje direktnih stranih investicija bio 18 procenata, piše Fajnenšel tajms.

Štaviše, u kineskom Ministarstvu trgovine smatraju da investitori na njihovu zemlju sada gledaju kao na "sigurnu luku" i navode da kompanije poput BMW-a, Simensa, LG-a i Tojote planiraju tamo velika ulaganja.

Analizirajući globalni trend vezan za kineski oporavak i ekonomski bum nakon svladavanja epidemije korona virusa, FT navodi nekoliko drugih primera iz sektora logistike. Grupa Ajvanho Kembridž, koja ulaže širom sveta u ime penzionog fonda Kvebeka, investirala je u junu u Kini u imovinu u vrednosti od 400 miliona dolara, a u kineski logistički sektor je poslednjih godina već uložila oko dve milijarde dolara.

Kompanija J.P. Morgan Aset Menadžment je ove godine ušla u 600 miliona dolara vredno mešovito preduzeće s kineskom logističkom firmom NJu Izi, a u ime severnoameričkih, evropskih, bliskoistočnih i azijskih investitora, dodaje FT, a prenosi portal Novac.

Dobar primer je i nemački proizvođač industrijskih robota Han Otomejšen koji planira da investira milione evra u novu fabriku u Kini tokom iduće tri godine, ne bi li, kako piše Rojters, iskoristio činjenicu da se kineska privreda oporavlja od krize mnogo brže od drugih.

- Ako želimo da rastemo zajedno s kineskim tržištem, moramo tamo da proizvodimo - objašnjava izvršni direktor Frank Konrad, pošto je njihovim robotima "made in Germany" teško da se probiju na kinesko tržište koje vlasti sve snažnije štite raznim barijerama. Cilj im je da u Kini do 2025. godine ostvaruju četvrtinu svojih prihoda, a trenutno su na deset posto.

S druge strane, zanimljvo je da kineske direktne investicije u inostranastvu, koje su doslovno cvetale u periodu od 2015. do 2017, izazivajući tada veliku zabrinutost u Evropi i SAD, već neko vreme ne rastu, štaviše opale su. Najveći investitori u Nemačkoj su sada Sjedinjene Države, zatim Britanija i Švajcarska, a tek onda Kina. Azijski div je prošle godine ispao iz top tri strana investitora u toj zemlji prvi put u deset godina.

Prema podacima koje iznosi FT, pozivajući se na jedan kalifornijski tink tenk, lani su kineske direktne investicije u svetu iznosile 77 milijardi dolara, što je pola od iznosa realizovanog 2017. godine.

To je dobrim delom posledica političkih odluka kineskih vlasti koje su ograničavale odliv kapitala i poslovne poteze svojih velikih kompanija u inostranstvu, te trgovinskog rata koji je nastupio s dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD, dok su istovremeno olakšale ulazak stranom kapitalu u raznim sektorima, pogotovo u finansijskom, dodaje se u tekstu.

Kao rezultat takve aktivnosti i priliva stranog kapitala kineska valuta juan je trenutno na najvišim nivoima u odnosu na one zabeležene poslednjih godina, a eknomija im raste dok u ostatku sveta pada.

Iznos direktnih stranih investicija koje su ušle u Kinu u periodu januar-septembar ove godine već je premašio 100 milijardi dolara. Kako navode u UNKTAD-u, telu Ujedinjenih nacija, većina SDI u Kini se odnosi na visokotehnološke industrije, piše Fajnenšel tajms.

VIDEO: Deset atipičnih zanimanja za žene: Od kamiondžijke do detektivke

(Telegraf Biznis/Tanjug)