Koja hrana je drastično poskupela tokom krize u celom svetu? Cene dostigle šestogodišnji maksimum

Pšenica je poskupela zbog "smanjenih procena žetve" u Argentini, a cene kukuruza su delimično porasle usled prognoziranog nižeg roda u Sjedinjenim Državama i Ukrajini. Cene pirinča su ostale stabilne

Svetske cene prehrambenih proizvoda zabeležile su nagli međugodišnji rast u novembru, i tako su dostigle skoro šestogodišnji maksimum, pri čemu je indeks na mesečnom nivou ostvario najoštriji skok od jula 2012. godine, prema novom izveštaju agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Teme za vas

Prema podacima, indeks svetskih cena hrane je uzleteo prošlog meseca za 3,5 posto na 105 poena u odnosu na 101 bod u oktobru. Ovo je najviši nivo FAO indeksa od decembra 2014, koji prati mesečne promene cena u korpi pet elementarnih proizvoda - žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera.

Izveštaj objavljen na zvaničnoj internet stranici ove agencije UN, sa sedištem u Rimu, pokazuje da su cene biljnog ulja prednjačile s rastom od čak 14,5 odsto, u odnosu na prethodni mesec, usled skoka cena palminog ulja. Cene žitarica su skromnije povećane, za 2,5% na mesečnom nivou, mada su za skoro 20% iznad prošlogodišnjeg nivoa.

Pšenica je poskupela zbog "smanjenih procena žetve" u Argentini, a cene kukuruza su delimično porasle usled prognoziranog nižeg roda u Sjedinjenim Državama i Ukrajini. Cene pirinča su ostale stabilne.

Meso i mlečni proizvodi su zabeležili porast cena od po 0,9 odsto u odnosu na oktobar. U poređenju sa novembrom 2019, cene mesa su pale za 13,7 odsto, ali su na mesečnom nivou poskupele i govedina i ovčetina i svinjetina, napominje FAO.

Zbog potencijalnog manjka globalne proizvodnje šećera, usled loših izgleda za rod u Evropskoj uniji, Rusiji i Tajlandu, cene ove namirnice su porasle za 3,3 procenta. Indeks mlečnih proizvoda popeo se za 0,9 odsto na najviši nivo u poslednjih skoro 18 meseci, delimično podstaknut jačanjem cena maslaca i sira.

FAO navodi da se pandemija kovida-19 pokazala kao "značajan generator globalne prehrambene nesigurnosti", jer rast cena predstavlja dodatno opterećenje onima čiji su prihodi pali zbog krize.

"Pandemija pogoršava i intenzivira ionako krhku situaciju koju uzrokuju sukobi, štetočine i vremenske neprilike, poput nedavnih uragana u Centralnoj Americi i poplava u Africi", dodaje FAO. Ističe i da je za 45 zemalja, od kojih su 34 u Africi, i dalje potrebna spoljna pomoć kako bi obezbedile dovoljno hrane.

(Telegraf Biznis/Tanjug)