Prazan burek peku na masti, biljni sirevi sadrže mleko, a bombone goveđi želatin: Pazite ako postite

Nadležni rade na donošenju pravilnika koji bi regulisao korišćenje termina "posno"

Božićni post počeo je krajem novembra i u narednih mesec dana vernici koji žele da se pridržavaju ovih pravila moraće dobro da otvore oči, da ne bi bili žrtve prevare, namerne ili slučajne.  

Teme za vas

U brojnim namirnicama kriju se sastojci životinjskog porekla zbog kojih se vegetarijanci, vegani i vernici tokom posta mogu osetiti prevarenima. Sa obmanama smo suočeni u prodavnicama, restoranima, picerijama, pekarama...

Pojedine namirnice prave se od sastojaka koji se dobijaju iz različitih delova životinja, a koriste se za omekšavanje proizvoda, za zgrušavanje, za produžavanje roka trajanja, takođe daju proizvodima boju i ukus. Nisu opasni po zdravlje, ali nisu ni označeni na ambalaži, a ako jesu, kriju se iza jedne od mnogih E oznaka, ili stručnih naziva koji prosečnom potrošaču ništa ne govore.

Tako se za pravljenje gumenih bombona koristi želatin koji se dobija kuvanjem goveđe kože i vezivnog tkiva. Za pravljenje žvakaćih guma koristi se lanolin, ovčji sekret, a crvena boja na tvrdim bombonama dobija se iz izlučevina buba.

Možda i najveći problem za vernike koji žele da prate pravila posta su biljne zamene za sireve koje su preplavile tržište. Jedino sigurno je da je sir od soje postan, a većina drugih koji se tako deklarišu ustvari sadrže kazein, protein koga ima jedino u mleku. To je svojevrsni apsurd, jer je jedina premisa na kojoj se zasniva postojanje ovih sireva upravo to da nemaju nikakve veze sa mlekom.

Tako na ambalaži jednog sira velikim slovima piše da je biljni, dok na pozadini pakovanja stoji da sadrži kazein, zbog čega se dovodi u pitanje sme li takav sir uopšte da bude deklarisan kao biljni. Drugi su otišli i korak dalje, pa im na deklaraciji piše da sadrže surutku.

Ova prevara izlazi iz okvira supermarketa, jer prevareni bivaju i oni koji u restoranu naruče posnu picu, ili bilo šta sa biljnim sirom.

Nutricionista Jovana Novaković smatra da je neprihvatljivo da se vernici dovode u zabludu, ali da je još opasnije da se u zabludu dovode ljudi koji posne namirnice konzumiraju iz zdravstvenih razloga.

- Mnogi proizvodi za koje verujemo da su posni sadrže u sebi mleko u prahu, pa čak i jaja u prahu. Kao da proizvođači misle da to više nisu mleko i jaja ako nisu u izvornom obliku. Zamislite nekoga ko je alergičan na mleko ili jaja i ko iz tih razloga uzima ove proizvode. To ne samo da je obmana, to je opasna prevara i može imate i zdravstvene posledice – objašnjava ona.

Za sada ne postoji ni jedan propis koji definiše šta se pod „posnom“ hranom podrazumeva, već definicija ovog pojma proističe isključivo iz percepcija potrošača da je to hrana koja ne sadrži sastojke animalnog porekla.

Čak su i nadležni svesni manjkavosti u uređenju ove oblasti, pa su najavili donošenje pravilnika kojim bi se uredili kriterijumi za stavljanje oznake „posno“.

Takođe, u mnogim pecivima i testenini ima jaja ili jaja u prahu, hleb i peciva se u nekim pekarama premazuju smesom koja sadrži jaja, kako bi dobili sjaj i hrskavost. Čokoladni prelivi na posnom keksu ponekad sadrže mleko u prahu, a prazan burek obično se peče u plehu koji je premazan svinjskom mašću.

Ovakve prevare najlakše bi se izbegle kada bi se postilo onako kako sveštenici i savetuju, da je tokom posta jede sveža i neobrađena hrana, sveže voće i povrće.

(Telegraf Biznis)