Neradna nedelja: Kako trgovci u ovom gradu "izbegavaju" zakon i zarađuju gomilu novca na nelogičnostima

Koliko neradna nedelja u Federaciji BiH ima nelogičnosti i nedostataka, pokazuje i poslednji dopis neformalne grupe obespravljenih trgovaca u Zavidovićima, onih koji poštuju ovu odluku, upućen Kantonalnoj inspekciji, zbog kolega koji i dalje rade nedeljom i čak izdaju fiskalne račune.

Odluka o neradnoj nedelji od samog početka imala je više gledišta. Dok su jedni smatrali da je to pozitivna odluka kako bi se radnici u trgovinama bar jedan dan u nedelji odmorili, iako zakonski imaju pravo na dva slobodna dana, drugi su smatrali da im se ukida jedini dan u sedmici kada mogu da obave kupovinu, pa sada mnogi kupuju u Republici Srpskoj.

Teme za vas

Primer iz Zavidovića pokazuje koliko je odluka o neradnoj nedelji nelogična. Grupa trgovaca je u svom dopisu navela da poštuje odluku, ali da postoje i oni koji je svesno krše, tako što nedeljom otvaraju prodavnice, prodaju robu i izdaju račune, a za to dobijaju kaznu od 500 KM, prenosi Klix.ba.

Veliki profit - kazne nisu problem

Promet nedeljom, prema navodima obespravljenih trgovaca, iznosi i do 30.000 KM dnevno, pa je kazna od 500 KM, odnosno 250 KM ako se plati u roku od sedam dana, praktično mizerno mala. Čak bi i znatno veća kazna bila zanemarljiva u odnosu na ostvareni promet.

Iz Kantonalne inspekcije ZDK navode da je za kršenje radnog vremena prodajnih objekata predviđena kazna od 500 do 1.500 KM za fizička lica, dok se za pravna lica kazne kreću od 2.000 do 15.000 KM.

U Zavidovićima odluku uglavnom krše fizička lica, kojima je u proteklim mesecima izdato više prekršajnih naloga, dok bi rigoroznije mere trebalo da izriču sudovi. Kako i ne bi kršili zakon kada je plaćanje kazne isplativije nego nerad nedeljom.

Nema nedostataka u zakonu

Iz Federalnog ministarstva trgovine za Klix.ba navode da ne postoje rupe u zakonu, da su zakonska rešenja jasno definisana, ali da postoje pojedinačni slučajevi u kojima fizička lica obavljaju trgovinsku delatnost bez odgovarajuće registracije, najčešće kao dragstori, čime zaobilaze propise.

Takvo postupanje, kako navode, nije manjkavost zakona, već njegovo svesno kršenje, a inspekcijski organi kontinuirano vrše kontrole.

Kazne se kreću od 500 do 30.000 KM, u zavisnosti od prekršaja i da li je reč o fizičkom ili pravnom licu.

Zakonom o unutrašnjoj trgovini jasno je definisano šta predstavlja nezakonito poslovanje:

- Fizička lica bez dozvole: kazne od 1.000 do 1.500 KM

- Pravna lica: kazne od 3.000 do 30.000 KM

Za kršenje radnog vremena, posebno nedeljom:

- Fizička lica: 500 – 1.500 KM

- Pravna lica: 2.000 – 15.000 KM

Uz novčane kazne, sud može izreći i zabranu obavljanja trgovačke delatnosti do šest meseci.

Federalno ministarstvo trgovine poručuje da će insistirati na doslednoj primeni zakona, jednakom tretmanu svih učesnika na tržištu i zaštiti prava radnika, te da će svaki pokušaj zaobilaženja propisa biti sankcionisan.

Moguće izmene zakona

Predložene su izmene člana 18. Zakona o unutrašnjoj trgovini, prema kojima bi malim trgovcima bilo omogućeno da rade nedeljom, ali isključivo uz angažman vlasnika i članova porodice. Predlog je upućen Vladi FBiH na razmatranje.

Zakonom su utvrđena i izuzeća od neradne nedelje, koja se odnose na:

- cvećare

- pekare

-suvenirnice

- objekte tradicionalnih i starih zanata.

Dragstori ne mogu imati prodajni prostor veći od 50 kvadratnih metara, prodaja se mora odvijati klasično (ne preko šaltera), a otvaranje dragstora podrazumeva dodatno zapošljavanje radnika kako bi se ispoštovao Zakon o radu (40 sati sedmično).

Na kraju, obespravljeni trgovci iz Zavidovića navode da očekuju pomoć u rešavanju ovog problema i da se nadaju zajedničkoj borbi za zakonito poslovanje, bolji poslovni ambijent u FBiH i sprečavanje raseljavanja stanovništva.

(Telegraf Biznis)