Bečlije svake godine kupe 400.000 jelki: Ipak, taj običaj se nekada smatrao "izopačenim"

U Austriji je za jelu potrebno izdvojiti između 12 i 35 evra po metru, a za smreku između 8 i 23 evra

Foto: Marktamt

Svake godine pred praznike gledamo iste slike u radnjama i na ulicama, i slušamo iste priče, mada će ove 2020. stvari biti malo drugačije. Ipak, svet ne odustaje od proslave Nove godine, makar i kod kuće.

I naši ljudi su se već "opremili", mnogi su ranije okitili jelku i kupili ukrase, kako bi uneli malo radosti u ovu napetu atmosferu, koju nam uporno pravi virus korona. Iz godine u godinu uglavnom biramo manje ili srednje jelke, po mogućstvu veštačke, a kako je u drugim zemljama?

U jednom evropskom gradu ima naročito mnogo ljudi s Balkana, pa se mimo nemačkog, na ulicama maltene ravnopravno čuje i srpski jezik. Taj grad je, naravno, Beč.

Bečlije će od 12. do 24. decembra moći da kupe jelke, imele, grančice i drvena postolja za jelke na 282 prodajna mesta u gradu. Prodaja će se odvijati u periodu od 8 do 19 časova, a u ponudi će biti uglavnom proizvodi domaćih preduzetnika.

Na taj način se pomaže domaća ekonomija, koja je dosta pretrpela, kao i ostale svetske sile. Beč je jedan od najposećenijih gradova na svetu, koji se dobrim delom oslanja na turizam.

U vreme Božića, u toj metropoli se kupi odnosno proda 400.000 jelki. U Austriji 2.500 proizvođača svake godine u ponudi ima 2,5 miliona jelki. Bečlije su naklonjene jeli zbog jarke boje i manje oštrih iglica, mada smreka ima izraženiji miris.

Za jelu je potrebno izdvojiti između 12 i 35 evra po metru, a za smreku između 8 i 23 evra. Jelku nakon kupovine treba čuvati na otvorenom. Ukoliko to nije moguće, treba je kupiti neposredno pred Badnje veče i držati u vodi. Danas je nemoguće zamisliti Božić bez jelke.

Ipak, pre 207 godina bilo je drugačije. Tajna policija je 1813. godine prijavila da se u Beču počeo slaviti Božić na "izopačen" način po uzoru na Berlin.

Tri godine kasnije, prvi put se jelka pojavila na dvoru, kada supruga nadvojvode Karla od Austrije, Henrijeta od Nasau-Vajlburga, koja je bila poreklom iz Nemačke, nije htela da se odrekne običaja iz svoje domovine. Od 1830. godine jelke su sastvani deo božićnih vašara u ovoj zemlji.

Ako živite u Beču pišite nam u komentarima kakva su vaša iskustva, da li kitite jelku i koliko novca dajete u te svrhe.

Video: U znak solidarnosti: Beograd je večeras u bojama Austrije

(Telegraf Biznis)