Rotšildova banka oblikovala je bivšu jugoslovensku republiku: Tragovi su i dalje OČIGLEDNI

Pre tačno 170 godina, 1855. godine, u Beču je osnovan k. k. privilegierte Österreichische Credit-Anstalt für Handel und Gewerbe – institucija poznata pod skraćenim imenom Creditanstalt. Osnivač joj je bio baron Anselm Salomon fon Rotšild, pripadnik poznate bečke grane porodice Rotšild, koja je u 19. veku simbolisala moć kapitala, međunarodnih finansija i industrijskog razvoja.

Foto: Klix.ba

Teme za vas

Za Habsburšku monarhiju, Creditanstalt je bio mnogo više od obične banke – bio je motor industrijalizacije i kanal kroz koji su se usmeravali krediti za železnice, rudnike, fabrike i infrastrukturu širom tadašnje Austro-Ugarske. Bio je to simbol vremena u kojem su banke postajale strateški instrumenti državne politike, prenosi Biznisinfo.

Beč, kapital i BiH: početak ekonomske integracije

Kada je Bosna i Hercegovina 1878. godine okupirana, a potom 1908. i formalno pripojena Austro-Ugarskoj, u zemlju je – uz vojsku i administraciju – stigao i kapital.

Bečke banke, među kojima i Creditanstalt, bile su finansijska ruka imperije. One su kreditirale:

- izgradnju železnica i puteva,

otvaranje rudnika i metalurških postrojenja,

- razvoj drvne i tekstilne industrije,

- prve oblike komunalne infrastrukture – elektrifikaciju, vodosnabdevanje, gradske tramvaje.

Kroz te projekte, Bosna i Hercegovina je postala integrisani deo ekonomskog sistema Monarhije. Kapital iz Beča pokretao je razvoj, ali je i osiguravao da profit, kamate i kontrola ostanu u rukama centralnih finansijskih centara.

U tom smislu, može se reći da je Creditanstalt bio instrument ekonomske integracije, ali i zavisnosti, pišu Nezavisne.

Rotšildov model: Kada banka postaje imperija

Anselm Salomon fon Rotšild, naslednik frankfurtske dinastije bankara, shvatio je da nova industrijska era zahteva nove institucije – banke koje ne samo da čuvaju novac, već pokreću čitave sektore privrede.

Creditanstalt je bio upravo to – razvojna i investiciona banka 19. veka. Njegov kapital bio je temelj izgradnje železnica od Beča do Trsta, pa i mreže koja je kasnije prodrla u Bosnu i Hercegovinu.

Model je bio jasan: kreditiraj infrastrukturu – kontroliši trgovinu – preuzmi resurse.

Taj sistem nije bio samo austrijski – bio je to globalni finansijski model koji je Rotšild razvio kroz svoje filijale od Londona do Napulja.

Pad giganta koji je srušio Evropu

U 20. veku, Creditanstalt je i dalje bio najveća banka u Austriji i stub njenog finansijskog sistema. Međutim, posle Prvog svetskog rata i raspada Monarhije, Austrija je izgubila ogromno tržište, dok je banka zadržala velike kredite i dugove u novim državama – među njima i u Kraljevini SHS (kasnije Jugoslaviji).

U pokušaju da se konsoliduje, Creditanstalt je 1929. godine apsorbovao Boden-Credit-Anstalt, čime je privremeno postao još veći, ali je preuzeo i njegove gubitke.

Samo dve godine kasnije, u maju 1931. godine, banka je kolabirala, a njen krah pokrenuo lavinu bankarskih i valutnih kriza širom Evrope.

Austrijska vlada pokušala je sanaciju državnim novcem, ali se panika ubrzo proširila na Nemačku i Mađarsku – mnogi ekonomisti taj događaj smatraju početkom evropske faze Velike depresije.

Creditanstalt je kasnije reorganizovan, a posle Drugog svetskog rata postao je deo Bank Austria, koja danas posluje u okviru UniCredit grupe.

Tako je simbolično zatvoren krug – od porodice Rotšild do globalnog italijanskog bankarskog konglomerata.

Ekonomski tragovi koji traju

Uticaj Creditanstaltta i srodnih bečkih banaka u Bosni i Hercegovini i danas je prepoznatljiv – ne kroz imena, već kroz nasleđene obrasce bankarstva, ulaganja i infrastrukture.

Mnoge tadašnje pruge, rudnici i zgrade ostali su u funkciji decenijama, a koncept finansiranja razvoja iz centra prema periferiji ponovo je aktuelan u današnjim odnosima između BiH i evropskih institucija.

(Telegraf Biznis)