Mogu li kozmetička i prehrambena industrija da se odreknu jeftinog palminog ulja?
Industrija smatra da je pronašla alternativu, sintetičko ulje
Postoji ružna istina iza proizvoda za ulepšavanje, ali i raznih drugih u prehrambenoj industriji, većina se pravi od palminog ulja zbog kog se svakodnevno krči sve više prašuma, čime se uništava već ozbiljno ugrožen biljni i živptinjski svet.
Teme za vas
Jaja iz budućnosti: U srpskim marketima u prodaji jaja koja su "spakovana sutra"
Implanti, krunice, zahtevni radovi: To nisu usluge gde vas zubari "deru". Ovde je čista zarada
Industrija smatra da je pronašla alternativu, sintetičko ulje zbog kojeg se ne uništava ni pedalj šuma, a koje bi moglo da ga zameni u šamponima, sapunima, deterdžentima, ruževima za usne, keksu, hlebu, margarinu, sladoledu i čokoladi, pa čak i u gorivu koje koristimo.
Sintetičko ulje još je u fazi istraživanja, ali naučnici veruju da su na tragu rešenju za ovaj veliki problem. Trenutno su u fazi pronalaska kompanija koje bi ga uvrstile u svoju proizvodnju i testirale na konkretnim proizvodima, piše BBC.
Palmino ulje je najpopularnije biljno ulje na svetu i može se naći u 50 odsto potrošačkih proizvoda, a igra ključnu ulogu u različitim industrijama.
Uzgajivači su 2018. godine proizveli 77 miliona tona palminog ulja za globalno tržište, a očekuje se da će do 2024. godine to narasti na 107,6 miliona tona.
Ali ubrzano širenje plantaža uljanih palmi smatra se odgovornim za masovno krčenje šuma u Indoneziji i Maleziji. Ove šume su bile stanište ugroženih životinja, kao što je, na primer, orangutan.
Pored njegovog jedinstvenog hemijskog sastava, palmino ulje je i jeftino. A jeftino je zato što je uljana palma neka vrsta čudotvorne biljke - raste relativno brzo, lako ju je obrati i spektakularno je produktivna.
Hektar uljane palme može pouzdano da proizvede svake godine četiri tone biljnog ulja, za razliku od 0,67 tona u slučaju uljane repe, 0,48 tona u slučaju suncokretovog ulja i samo 0,38 tona u slučaju soje.
U idealnim uslovima, uzgajivači uljane palme sa visokim prinosom mogu da proizvedu 25 puta više ulja nego što to može soja na istoj veličini zemljišta.
Upravo iz ovih razloga industrija se teško odriče ovog jeftinog ulja.
- U polednjih 30 godina više od 50 odsto prašuma palo je u ruke firmi koje se bave preradom ulja.