Srbija dostavila Briselu Program ekonomskih reformi do 2023. godine sa 8 ključnih oblasti

Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike

Srbija je danas Evropskoj komisiji dostavila Program ekonomskih reformi za period 2021-2023. godine, kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.

Teme za vas

U cilju priprema za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, Vlada Srbije je usvojila taj Program, kao država kandidat za prijem u članstvo u EU.

Taj dokument, kažu u Ministarstvu finansija, biće razmotren sa predstavnicima EU odnosno sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2021. godine, u okviru ekonomskog dijaloga.

Na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja u maju 2021. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).

U Ministarstvu finansija kažu Tanjugu da Program, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije, sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike, kao i detaljan prikaz strukturnih reformi.

Te reforme, koje su organizovane u osam ključnih oblasti, treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana Srbije.

Osam ključnih oblasti reformi su: tržište energije i transporta, poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija.

Takođe, ključne oblasti su i reforme u oblasti ekonomskih integracija; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, uključujuci zdravstvenu zaštitu.

U Ministarstvu kažu da je izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou značajna za Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u EU, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU.

Preciziraju da izrada Programa predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovarackog poglavlja 17 - Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.

Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje, kažu u ministarstvu i navode da su u izradi tog dokumenta bili uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.

Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu.

(Telegraf Biznis/Tanjug)