Svi putevi će voditi u Kubu? Privatni biznis raste, ipak, 3 najjača sektora ostaju državna
Мediji, zdravstvo i odbrana ostaće u državnim rukama
Vlada u Havani objavila je da će u većini privrednih sektora dozvoliti osnivanje privatnih firmi. Ovo je veliki korak napred u otvaranju kubanske ekonomije, koja je do sada bila planska, pod državnom kontrolom.
Teme za vas
Najgora reklama ikad napravila bum: Kako je raspevani direktor mlekarske kompanije oduvao super bowl
Istina o novim cenama banaka: Da li su sve digle tarife, jesu li muljale i kako da prođete jeftinije
Kubanska vlada objavila je da će proširiti listu dozvoljenih poslova koji se mogu voditi privatno (samozapošljavanjem), sa dosadašnjih 127 na više od 2.000. Ipak, vlada nije precizirala o kojim se tačno aktivnostima i sektorima radi.
Ministarka rada i socijalne sigurnosti Marta Elena Feito rekla je da će država voditi 124 aktivnosti "potpuno ili delimično", ali nije iznela više detalja.
- Cilj ove reforme je da privatni rad nastavi da se razvija - rekla je ministarka Feito za AFP, dodajući da će taj potez "pomoći oslobađanju proizvodnih snaga" privatnog sektora.
Portal ambito.com navodi da će mediji, zdravstvo i odbrana – koji se smatraju strateškim sektorima – ostati u državnim rukama.
Kuba godinama unazad ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti na svetu. Prema zvaničnim podacima, samo 1,59 odsto radne snage na ostrvu prošle godine nije imalo posao.
Privatni sektor na Kubi zapošljava više od 600.000 građana, što je oko 13 odsto radne snage u zemlji. Prema podacima ekonomista, mnogo je profitabilniji i efikasniji od državnih i vojnih kompanija. Država vodi 85 odsto kompanija na Kubi.
Privatnici na Kubi uglavnom se bave zanatima, trgovinom, taksiranjem. Dosta njih bavi se i turizmom, koji je žestoko pogođen pandemijom kovida-19. Zbog ekonomske krize, gotovo 40 odsto privatnika zatražilo je suspenziju licenci za rad.
Kubanska ekonomija je, prema podacima Bi-Bi-Sija, ove godine potonula za 11 odsto, što je najgori rezultat za gotovo 30 godina.
Ovako lošim rezultatima doprinele su i sankcije koje je uvela bivša američka administracija koju je vodio Donald Tramp, nedugo posle neznatne normalizacije odnosa Kube i SAD 2014. godine, pod vođstvom Baraka Obame i Raula Kastra.
Kuba je jedna od retkih zemalja na svetu koja je odbila bilo kakav vid saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, pre svega zbog odlučnosti dugogodišnjeg lidera Fidela Kastra da ne potpadne pot uticaj svetskih ekonomskih institucija.
(Telegraf Biznis)