Manja plata ili veći stres: Šta birate? Zaposlenima se retko "poklope sve zvezde"

Sada prevashodno govorimo o privatnim firmama, gde visoka pozicija uglavnom zahteva i veći angažman, a to sa sobom nosi dobru zaradu, ali i brojne izazove...

Znamo šta ćete reći: Šta ako radim naporno, a opet imam malu platu i mnogo stresa? To je, nažalost, realnost za mnoge, ali generalno je pravilo, barem u firmama koje slede adekvatnu korporativnu politiku, da više pozicije sa sobom "povlače" veće zarade, ali i više odgovornosti, obaveza, dilema, odluka.

Teme za vas

Takvo iskustvo nije samo izmaštano, i nije retko ni u Srbiji, samo zavisi gde radite i u kakvom okruženju se krećete. Postoje neki naši sugrađani koji su, verovali ili ne, zadovoljni poslom - iako je danas maltene postala praksa da se radnici žale na posao 24/7.

Ima i onih koji su stava da im plata možda nije velika, ali ih zato niko ne "maltretira", ne rade prekovremeno, nisu angažovani na velikim projektima koji im donose stres i veliku odgovornost. Oni se, recimo, ne bi menjali sa svojim menadžerima.

S druge strane, svakako da postoji mnogo radnika koji su predani poslu i trpe stres, a uslovi su im loši, baš kao što ima onih sa ogromnom platom - čiji posao nije nimalo zahtevan i opterećujuć. Na tržištu rada možemo naići će svakojake ponude, a u svemu bitnu ulogu ima i profesija.

Ne biste verovali koliko često programeri koriste usluge psihoterapeuta, upravo zbog problema na poslu. Plata im je odlična, rade posao u struci, danas ih svi traže, dobre firme se "bore" za takve stručnjake... U čemu je problem? U stresu. Zatvorenoj atmosferi, takmičarskom duhu, slaboj komunikaciji, striktnim rokovima.

Zaposleni su posebno u doba pandemije shvatili koliko je važno opšte, psiho-fizičko zdravlje, i sada više nego ikad cene "zdravu atmosferu" na poslu, pa čak iako je zarada mala. Mnogi će vam reći "mir nema cenu", čak i oni koji su na top pozicijama.

Nije lako istupiti sa nekih funkcija, otići korak unazad, raditi za manju platu - i zato mnogi direktori, menadžeri i ostali na vrhu piramide u kolektivu, često budu žrtve "začaranog kruga", mobinga, sindroma izgaranja na poslu. Vlasnik firme uglavnom zna šta i koliko da očekuje od kog zaposlenog.

Neki su čak koristili vreme karantina i držali top menadžere na onlajn sastancima do 22 sata, uz izgovor da "svakako sede kod kuće" ili "treba da budu srećni što u doba krize imaju posao i to kakav!". Slične stvari teško mogu da traže od nekoliko ko radi za platu ispod proseka - mada kršenja moralnih i pravnih normi ima svuda.

Pre nekoliko godina, CNBC je izvestio u studiji koja je potvrdila ovu teoriju: više para - više stresa.

Prema istraživanju LinkedIn-a, ljudi koji zarađuju više, naveli su da osećaju i viši nivo stresa, od onih s manjim zaradama. Anketa je obuhvatila oko 1.000 ispitanika, a oni koji su 2018. zarađivali između 51.000 i 75.000 dolara godišnje - osećaju najmanji stepen stresa na poslu.

Ali, među onima koji zarađuju više od 200.000 dolara godišnje, njih 70% je pod stresom stalno. Takođe je ustanovljeno da bolje plaćeni poslovi ne donose više zadovoljstva: ispostavilo se da su otprilike jednako zadovoljni oni koji godišnje zarade više od 250.000 dolara, i oni kojima sleduje od 75.000 do 100.000 dolara.

Studija je pokazala da čak nema neke razlike ni među muškarcima i ženama, kada je reč o nivou stresa i zadovoljstva na radnom mestu, ali ima razlike po pitanju godina starosti ispitanika. Čak 78% bejbibumersa zadovoljno je svojim poslom, dok je taj procenat dosta niži kod milenijalaca.

(Telegraf Biznis)