Oglasa na pretek, ali svi beže od kol centra u Beogradu: Nije do plate, ovo su okidači za otkaz

Osmočasovno vreme traje kao večnost ako radite posao koji ne volite ili koji umara...

U oglasima za posao poslednjih godina nailazimo na razne floskule, naizgled domišljate rečenice koje bi trebalo da privuku kandidate, a sve u trci za ubiranjem kvalitetne radne snage.

Teme za vas

Na primer, "Ako tražite samo posao, na pogrešnom ste mestu", jedna je od često korišćenih rečenica u oglasima, koja bi trebalo da motiviše kandidata, ali da li je zaista tako?

To su, nažalost, oglasi firmi koje uglavnom i traže nekoga isključivo za posao: za "neprestani" rad, kao što je slučaj sa kol centrima. U nastavku oglasa dalje piše: "Želimo ljude kojima nije važan samo novac/posao, već i razvijanje karijere, napredovanje...".

Ipak, desi se da su to takve pozicije sa kojih nema ni napred ni nazad. Ljudi rade u kol centru neko vreme, za "klimave" ugovore, a onda ili dobiju otkaz ili odu sami. Retko ko dobije priliku da dođe do menadžmenta, PR službe ili nekog trećeg odeljenja u kompaniji.

S druge strane, iskustva radnika govore da je u kol centru moguće raditi do dve godine, te da posle toga čovek jednostavno nije u stanju da više prati taj naporan tempo, kako psihički, tako i fizički.

Dobre pozicije u kompanijama, po pravilu su već "rezervisane" za nekoga, to su zatvoreni krugovi, sve je manje javnih konkursa, a ponekad se desi da se izda oglas preko portala za zapošljavanje - ali samo ako treba menjati radnicu koja je otišla na trudničko/porodiljsko odsustvo.

Zašto nam oglasi za "predstavnika prodaje" iskaču non-stop?

Zato što je to jedan od najmanje poželjnih poslova. Velike, strane kompanije su obično privlačno radno okruženje, zbog svega što mogu da ponude, ali da li ispunjavaju te zahteve kandidata i zaposlenih?

Treba praviti razliku između operatera u kol centru i predstavnika prodaje u nekoj firmi, mada ima dosta sličnosti među njima. Pod jedan, ceo dan ste na telefonu, od vas se očekuje da znate barem još jedan jezik mimo maternjeg, uslov je da budete ljubazni i smireni (razgovori se snimaju), treba da budete brzi, ažurni, informisani.

Dok operater daje puke informacije koje korisnik traži od njega, mada bi trebalo da ističe i promotivne aktivnosti kompanije za koju radi, predstavnik prodaje ima malo teži zadatak: nimalo nije lako prodati "nešto", posebno preko telefona.

Mana ovog posla je i što ljudi koji rade kao predstavnici prodaje uglavnom imaju fiksni deo plate i procenat. Taj "procenat" nosi veći deo zarade, što radniku treba da bude podsticaj da se više trudi. Ali, često dođe do sindroma izgaranja na takvim pozicijama.

Osim toga, pauze za toalet, ručak ili nešto treće su strogo limitirane, kako bi radnik minimalno napuštao radni sto, odnosno telefon. To je još jedan od razloga zašto ljudi na ovim pozicijama - uvek fali.

Daju otkaz posle jednog dana na poslu - i to se dešava

Operateri uglavnom rade za mesečnu zaradu od 30.000 do 40.000 dinara, ali najmanje 5 dana u nedelji, tačnije, neretko rade i šesti dan. Problematika ovog posla mogu biti i smene. Predstavnici prodaje imaju za cilj da zaista ostvare prodaju - dakle, nije dovoljno "vrteti" brojeve telefona u prazno.

To se ne računa kao "rad", i šefovi to brzo primete. Zato ovaj posao nije za svakoga. U svemu tome, mnogi imaju i moralne dileme: često su na "meti" stariji građani, penzioneri, kojima treba prodati neke promotivne usluge, proizvode, u koje ni sami zaposleni ne veruju, niti bi ih preporučili svojim najbližima.

Koncept takve vrste prodaje često podrazumeva i da ubedite "neke" ljude s druge strane slušalice da dođu na večeru ili ručak, a tek onda kreće ubeđivanje. Obično postoji minimalni broj ljudi koje treba dovesti na događaj, i to samo u jednom danu, a sutradan kreće novi ciklus - nova doza iscrpljivanja.

Prema iskustvu mlade žene iz Srbije, koja je radila u kol centru jedan dan, a onda dala otkaz, ovakva je situacija u kancelariji: u "open space" prostoru uglavnom sede mlađe osobe, ali i žene srednjih godina, kojima je zadatak da pričaju osam sati dnevno. Na svaka tri sata, mogu da naprave pauzu od 15-ak minuta, da "dođu k sebi".

(Telegraf Biznis)