Šta će sad srpski biznismeni? Kipar češlja vlasništvo nad kompanijama

Kipar planira da istraži vlasništvo nad kompanijama

Kipar planira da uspostavi registar vlasnika hiljada kompanija i time rasvetli netransparentne i složene korporativne strukture iza firmi-paravana, koje su ga dovele na loš glas.

Pojedinosti o hiljadama kompanija registrovanih na tom mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta kako bi bile uvedene u novi registar.

Uspostavljanje registra nalažu propisi EU o sprečavanju pranja novca, a njegovi zagovornici ističu da bi mogao označiti prekretnicu za Kipar, koji je prema njihovim tvrdnjama privlačio one željne da iza firmi-paravana sakriju svoje bogatstvo, privučeni niskim poreskim stopama.

Aktivisti u borbi protiv korupcije smatraju da to nije dovoljno. Kipar već dugo pokušava da se oslobodi imidža zemlje čija vlada prima novac od investitora bez ikakvih pitanja.

Unosna šema dobijanja pasoša u zamenu za ulaganja naglo je ukinuta prošle godine, nakon izveštaja o mogućoj korupciji.

Da bi stvarno bio efikasan, trebalo bi da bude povezan s drugim bazama podataka, kao što je vlasništvo nad nekretninama, smatraju aktivisti.

Srbi i kompanije na Kipru

Dosta i naših privrednika imaju firme registrovane na Kipru, ofšor destinaciji veoma popularnoj u Srbiji poslednjih decenija.

Međutim, ta zemlja odavno nije što je bila,  troškovi poslovanja i održavanja biznisa u ovoj ofšor zoni drastično su povećani, i do 10.000 evra godišnje.

Pogodnosti koje su ranije postojale na Kipru značajno su počele da se umanjuju već nakon ulaska ove zemlje u Evropsku uniju 2004. godine. Tada to toliko i nije bilo od uticaja na srpske firme koje tamo posluju, ali nove obaveze koje je Kipar u međuvremenu uvodio postale su značajne. U prvom redu je obaveza da preduzeća vode knjige, odnosno da imaju knjigovođu, a onda i obavezna revizija poslovanja, što firmama zajedno predstavlja dodatni trošak od 5.000 do 10.000 evra godišnje.

(Telegraf Biznis)