Industrija cveća raste 10% svake godine: Srbija ima veliki potencijal, izvoz vredan 4,2 miliona evra

Ruže najbolje cvetaju u Srbiji i na jugu Francuske. Naš lanjski izvoz samo ovog cveća iznosio je 2,5 miliona evra

- Srbija je prošle godine od izvoza cveća zaradila 4,2 miliona evra, od čega je polovina iznosa ostvarena izvozom ruža, i ima velike potencijale za ovu vrstu proizvodnje zbog odličnog geografskog položaja i pomoći koju država daje za ovaj sektor poljoprivrede - kazao je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).

Teme za vas

On je objasnio da Srbija uz jug Francuske ima najidealnije uslove za proizvodnju ruža u Evropi, i da je ova vrsta poljoprivrede veoma unosna, jer promet cveća u svetu premašuje 200 milijardi evra godišnje.

- Govorimo o jednoj izuzetno velikoj industriji sa konstantnim rastom potrošnje na svetskom nivou za koji možemo da kažemo da raste po 10 odsto godišnje - naglasio je Bogunović.

On je podsetio da je prošla godina bila krizna zbog čega je izvoz srpskih proizvođača bio niži za šest procenata u odnosu na 2019, ali je zabeležen rast uvoza sadnog materijala od 9,5 procenata.

- Ne postoji precizan podatak, ali površine pod cvećem u Srbiji su još uvek male. Prema popisu iz 2012. to je bilo nekih 200 hektara. Sada se smatra da je oko 600 hektara, ali još toliko ima i plantažnog gajenja. Država je obezbedila podsticaje, što takođe obezbeđuje rast površina i sve veći rast proizvodnje cveća, ukrasnog bilja i sadnog materijala - rekao je Bogunović.

Naveo je da imamo konstantan rast izvoza koji je prošle godine premašio četiri miliona evra, a najviše se izvozi rezano i živo cveće i sadni materijal.

- Više od 50 odsto izvoza ide u EU, a Holandija nam je najveći partner i kada govoriomo o izvozu i o uvozu cveća, tako da postoji taj potencijal koji se nedovoljno korsti. Sigurno je da će uz mere podrške i taj segment rasti, ali moramo da vidimo kako će se odvijati situacija na tržištu, s obziorm na zatvaranje i manji prostor za prodaju - ocenio je Bogunović.

On je objasnio da, uprkos zatvaranju ugostiteljskog sektora koji je veliki potrošač cveća i otežanim uslovima rada trgovina, prošle godine potrošnja nije značajno smanjena, pa su ostvareni značajni izvozni rezultati.

Bogunović kaže da su srpski proizvođači cveća više izgubili na domaćem tržištu, zbog toga što su u jednom periodu zelene pijace na kojima se prodaje značajna količina cveća bile zatvorene. Ono što je pomalo paradoksalno, jeste da imamo pad izvoza cveća, ali i uvoz sadnog materijala, uvećan za skoro 10 odsto.

- Najviše uvozimo sadni materijal za orhideje, lale, zumbule. To je praktično ulaganje u proizvodnju. Ljudi su i pored svega ulagali. Vi u toj proizvodnji ne možete da ulažete danas za sutra, morate da planirate unapred. Čini mi se da su ljudi 2020. razmišljali da će ove godina biti ipak bolja situacija, i da su zato ulagali - zaključio je Bogunović.

Kako je dalje naveo, jedan mali zasad ruža od tri ara može da košta oko 10.000 evra, i te pare nakon prve godine možete da vratite, da bi već duplirali zaradu u sledećoj godini. Na nešto većoj površini, otprilike na jednom hektaru treba vam 7.000 sadnica ruža, a jedan evro je sadnica.

- Uz prateću opremu i mehanizaciju već rastu troškovi, ali raste i prihod, jer vi već u drugoj godini možete sa te površine da uberete 250.000 cvetova - objašnjava Bogunović.

Dodaje kako je za gajenje božura potrebno uložiti 55.000 evra po hektaru, ali za raziku od ružaičnjaka koji se eksploatiše pet godina, zasad božura traje dvostruko duže, s tim što je zarada oko 25.000 evra godišnje.

(Telegraf Biznis/Tanjug)