U trećem moratorijumu odobren zastoj za 90 miliona evra: Prijave traju do kraja aprila

Za treći moratorijum prijavili su se dužnici čiji ukupan dug na osnovu kredita iznosi oko 600 miliona evra

Foto: Shutterstock

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić, izjavio je danas da je za treći moratorijum otplate dugova stiglo oko 32.000 zahteva od oko 600 miliona evra, a da je, prema poslednjem preseku, obrađeno oko 9.000 zahteva i odobren zastoj za 90 miliona evra.

Prijave za treći moratorijum mogu se podneti do kraja aprila.

Za treći moratorijum prijavili su se dužnici čiji ukupan dug na osnovu kredita iznosi oko 600 miliona evra, a Vasić je gostujući TV K1 istakao da to nije mnogo za bankarski sektor koji je stabilan i likvidan.

Naveo je da je u prvom moratorijumu ukupno dugovanje iznosilo dve milijarde evra, a oko milijardu u drugom, dok je sada taj iznos još manji.

- To znači da dobar deo prvirede i građana izvršava svoje obaveze, da je postignuta likvidinost i da postoji mogućnost da se plaćaju obaveze, što je dobro i za klijente i za banke - naglasio je Vasić. Dodaje da je lakše prebroditi krizu kada je bankarski sektor stabilan i likvidan.

- Klijenti se u ovom moratorijumu javljaju banci, popune formular i pošalju zahtev, i ako ispunjavaju kriterijume, mogu da dobiju olakšice, odnosno zastoj u otplati. Klijenti mogu da pošalju zahtev do kraja aprila i minimum je šest meseci odlaganja otplate. Za taj vremenski period se obračunava kamata, ali se ne naplaćuje, mada klijenti mogu da plaćaju i samo kamatu da bi im bilo lakše nakon isteka tih šest meseci - objašnjava Vasić.

Kako kaže, rata u moratorijumu ne sme da bude veća nego što je bila pre zahteva za moratorijum. Vasić je naglasio da se reprogramiranje ne plaća, tako da po tom osnovu nema dodatnih troškova.

Upitan kako je došlo do tolikog rasta cene stambenih kredita, iako nema i velikog povećanja zahteva za kredite u bankama, Vasić kaže da je do toga došlo pošto građani Srbije u inostranstvu mogu da uzmu jeftinije kredite.

- Ranije je učešće kredita u stambenoj gradnji bilo oko 30 do 32 odsto, a sada je oko 20 do 22 odsto, tako da je došlo do malog pomaka i smanjenja kupovine stanova na kredit. Sada prosečan stambeni kredit u bankarskom sektoru iznosi oko 30.000 evra - naveo je Vasić. Dodao je da je sada jako povoljna kamata za stambene kredite, pošto iznosi između 2,5 i 2,8 odsto.

Foto: Freepik

Da bi neko fizičko lice dobilo period mirovanja u otplati obaveza od šest meseci, u okviru trećeg moratorijuma, mora da ispuni jedan od predviđenih uslova: da je 15. decembra 2020. godine bio u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je više od 1.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu ili da je u momentu podnošenja zahteva imao status nezaposlenog lica.

Olakšice može da dobije i dužnik koji je u poslednja tri meseca ostvario prosečan prihod (zarada ili penzija) ispod prosečne zarade, i ako mu stepen kreditne zaduženosti (mesečni anuiteti kredita, pet odsto limita dozvoljenog prekoračenja i limita za kreditne kartice) prelazi 40 odsto prosečnog neto mesečnog prihoda u poslednja tri meseca, dok je prosečan mesečni prihod manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihode pre 15. marta 2020. i pri tome u poslednja tri meseca ne prelaze 120.000 dinara.

Pravna lica i preduzetnici ispunjavaju uslove ako su 15. decembra 2020. godine bili u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je iznos veći od jedan odsto potraživanja banke ili preko 10.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu.

Takođe, ako je u periodu do dana podnošenja zahteva poslovni prihod dužnika (promet za preduzetnike paušalce) manji za 15 odsto i više u 2020. godini, u odnosu na poslovni prihod iz istog perioda prethodne godine.

Video: Mali: Ako firme žele pomoć imaju jedan uslov, da ne otpuste 10 odsto radnika

(Telegraf Biznis/Tanjug)