Kako se snalaze ugostitelji, a kako mušterije? Porudžbine ispred lokala, klupe kao zamena za kafiće
Jedna od najteže pogođenih grana tokom pandemije je upravo ugostiteljstvo, ali su neki beogradski lokali našli način da (za)rade uprkos uvođenju mera
Juče smo se zvanično oprostili od zime, ali ne i u realnosti, budući da nas je ovog jutra, 21. marta, u većem delu Srbije dočekao sneg, i to izuzetno krupne pahulje.
Teme za vas
Čaj ili kafa, brzo pecivo ili palačinke sa kavijarom: Kako izgleda doručak u različitim kulturama
Radnici u brzoj hrani na margini u Srbiji: Prijava na pola radnog vremena, nema odmora i bolovanja
Ipak, Beograđani su uspeli da iskoriste prvi dan proleća - prohladan, ali taman toliko da se može priuštiti kafa na klupi nekog parka. Budući da su i dalje na snazi mere, uvedene početkom ove nedelje, ugostiteljima je strogo zabranjen rad.
Prethodna zatvaranja su prilično omela poslovanja kafića i restorana, pa su hrana i kafa "za poneti" sada jedino rešenje. Sa hranom je malo lakše, jer je to trend učestaliji od trenda uzimanja kafe iz obližnjeg lokala i ispijanja na poslu ili napolju.
Takve scene smo ranije uglavnom viđali u američkim filmovima, dok su (beo)gradski lokali bili krcati, posebno vikendom. Za ljubitelje kafe, ali i ostalih napitaka, to je ritual. Međutim, kovid-19 je pokrenuo nove navike.
Tako su se juče ispred poznatog lanca kafeterija u Beogradu jedna za drugom ređale mušterije. Na ulazi u lokal stajao je konobar koji je uzimao narudžbine, a onda su ambalaže s kafom pažljivo pakovane u specijalne kutije za nošenje. Cena za četiri kafe, u proseku je oko 1.000 dinara.
Na ulicama ste masovno mogli da primetite ljudi s čašama kafe u rukama, kao i u, recimo, Tašmajdanskom parku. Klupe su definitivno zamenile stolove i stolice iz kafića, barem na kratko.
S obzirom na to da je promet bio obećavajući, a cene napitaka regularne, možemo pretpostaviti da će ugostitelji uprkos merama koliko-toliko moći da prebrode novi nalet krize i zatvaranja.
Sa druge strane, kafa koju ugostitelji služe mora biti vrhunskog kvaliteta, kako bi zamenila onu iz automata, koja defintivno košta manje.
U Hrvatskoj su vlasnici kafića i restorana imali taj problem, i rekli su da im usluga "za poneti" ne znači mnogo, jer ne mogu da se takmiče s ponudom iz automata, čak i kada snize cene.
Pišite nam u komentarima kako je u vašim gradovima? Ako ste ugostitelj, da li praktikujete uslugu "za poneti", a ako ste mušterija - koliko vam odgovara takav način usluge?
(Telegraf Biznis)