"Beograd nema urbanu matricu za toliko vozila. Moramo osloboditi površine za pešake i bicikliste"

Projekat "Samoodrživi grad" predstavljaće Beograd i Srbiju na bijenalu arhitekture u Seulu

Foto: Beoinfo

Glavni urbanista Marko Stojčić, zajedno sa arhitektom Danilom Dangubićem, prezentovao je juče projekat "Samoodrživi grad", koji će Beograd i Srbiju predstavljati na bijenalu arhitekture u Seulu.

Stojčić je tom prilikom izjavio da je tema ovogodišnjeg bijenala, čiji je direktor francuski arhitekta Dominik Pero, sposobnost grada da se nosi sa izazovima i rapidnim promenama.

- Grad Beograd ima jasno definisanu teritoriju koja ne bi smela u budućnosti da se širi, jer imamo mnogo površina koje nisu iskorišćene i urbanizovane na adekvatan način. Zato očekujemo promene različitih namena koje treba da rezultiraju osnovnim načelima kvalitetnog života u Beogradu. Možda Beograd nije toliko veliki u odnosu na druge svetske gradove, ali na Balkanskom poluostrvu svakako jeste - naveo je Stojčić i dodao:

"Osnovna načela i zaključci koje smo doneli za izradu Generalnog urbanističkog plana i druge projekte, jeste da moramo osloboditi površine za pešake i bicikliste, ali i ostaviti veće površine pod zelenilom. Tako ćemo kvalitet vazduha učiniti boljim, ali to podrazumeva i razne aktivnosti koje druge državne institucije treba da urade, kao i gašenje pojedinačnih ložišta".

On je naglasio da je najvažnije da stanovnici Grada Beograda odustanu od svakodnevnog korišćenja putničkih automobila. "Danas imamo situaciju da je stepen motorizacije u Beogradu veoma veliki, na nivou najbogatijih evropskih gradova, što nije u skladu urbane matrice koju Beograd ima. Preostaje nam da u godinama koje su pred nama promenimo režim saobraćaja", rekao je Stojčić.

Glavni urbanista je istakao da moramo prihvatiti ono što su prvo primenile skandinavske zemlje, a to je promena hijerarhije u saobraćaju.

- Pešaci bi, prema tome, bili na prvom mestu, biciklisti na drugom, javni gradski prevoz na trećem, a na četvrtom mestu treba da se nađu putnički automobili kao oblik prevoza u nuždi i pojedinim situacijama, a ne kao potreba. Očekuje nas realizacija projekta "Beograd pod zemljom", a imamo i nekoliko gradskih projekata koji idu u tom smeru. Jedan od njih je tunel koji će da spaja savsku i dunavsku obalu, kao i metro stanice čija će realizacija započeti sledeće godine - istakao je glavni gradski urbanista i dalje napomenuo:

"Ove godine raspisujemo javni arhitektonski konkurs gde ćemo svim arhitektama ove zemlje dati šansu da na sličan ili drugačiji način daju svoje viđenje kako "podzemni Beograd" može da izgleda. Tunel će biti veoma važan za Grad Beograd, jer će se na taj način smanjiti saobraćaj u centru grada za 17 odsto".

- Jedan parkirani automobil zahteva površinu od 10 kvadratnih metara, pa ako imamo 650 hiljada automobila znači da je 6,5 miliona kvadratnih metara javnih površina zauzeto automobilima u našem gradu. Činjenica je da bar pola te površine možemo da oslobodimo uz pomoć podzemne arhitekture. Svaka odrednica našeg generalnog urbanističkog plana je definisana u tom cilju - ističe Marko Stojčić.

Kaže da je suština da se razume ova potreba i da svaki budući projekat ide u tom smeru, kako bismo došli do realnih i konkretnih efekata ovog projekta. Arhitekta Danilo Dangubić zahvalio je Gradu Beogradu na podršci koju pruža projektu "Samoodrživi grad".

- Prva ideja održivog grada me je asocirala na Beograd koji je pokazao svoju održivost kroz vekove. Hteli smo da kapacitet Beograda pretočimo u organizovanu konstruktivnu urbanu formu, a to su prostori pod zemljom. Povod za te prostore je tunel koji treba da poveže savsku i dunavsku obalu, koji je u svojoj suštini klasičan saobraćajni tunel. Naša ideja je da taj tunel otvorimo i da iz njega izviru elementi u novi grad. Nudimo gradu paletu iz koje će izvlačiti potencijalne ideje za buduće konkurse. Ovakvi projekti apostrofiraju zdravu budućnost kao element koji će sistem funkcionisanja Beograda učiniti održivim - rekao je Dangubić.

Video: Otkrivanje spomenika despotu Stefanu: Beograd se zahvalio čoveku koji ga je učinio prestonicom

(Telegraf Biznis/Beoinfo)