Digitalizacija naftaša je ključ za dalji razvoj: Kako doći do krajnjeg potrošača?

U doba Četvrte industrijske revolucije digitalizacija je ključ uspeha, jer doprinosi efikasnosti, ali i bezbednosti procesa

Tokom aktuelne pandemije došlo je do ubrzanja digitalizacije u gotovo svim društvenim i poslovnim sferama. Ovaj proces odvija se velikom brzinom i u industrijama koje se tradicionalno smatraju konzervativnijim, kao što je naftni sektor.

Teme za vas

Međutim, ta činjenica i ne treba da čudi, jer su naftaši ti koji značajno doprinose globalnom tehnološkom razvoju neprestano uvodeći nove tehnologije i savremenu opremu. Ubrzo nakon što je nastupila kriza u 2020. godini, koja je donela brojne restrikcije i milione ljudi "poslala" na rad od kuće, postalo je jasno koliko je značajno usvojiti osnovne, ali i neke dodatne digitalne alate. Ključne prednosti su: jednostavnost, brzina, efikasnost, viši stepen zaštite, unapređena komunikacija.

Dešavanja na globalnom planu preslikala su se i na regionalno tržište, a digitalizacija i održivo poslovanje postali su prioritet za investicije. Mnoge naftne i gasne kompanije, čak i one koje godinama unazad daju primat modernizaciji, našle su se pred izazovom da svoje poslovanje prilagode aktuelnim trendovima. Modernizacija je postala preduslov za dalji razvoj, ne samo u energetici, već u praktično svim granama privrede.

U doba Četvrte industrijske revolucije digitalizacija je ključ uspeha, jer doprinosi efikasnosti, ali i bezbednosti procesa. Ne treba zaboraviti energetsku efikasnost, koja direktno utiče na uštedu i racionalizaciju, ali ni potrebu da se dodatno ojača zaštita životne sredine. Evo kako sa tim stoje stvari u srpskom naftnom sektoru.

Kada je reč o digitalizaciji naša najveća naftna kompanija - NIS, na tom polju ostvaruje značajne rezultate, i time prkosi mišljenju da je "naftna industrija konzervativna".

Kako se navodi na sajtu NIS-a, ova kompanija je na izazove odgovorila nastavkom modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu. Napredak nije uočen samo kroz povećanu proizvodnju najvrednijih naftnih derivata, već i kroz početak proizvodnje naftnog koksa, koji je Srbija uvozila. Pančevačka rafinerija je dobar primer kako se, primenom digitalizacije, može uspešno odgovoriti na krizu, iako je činjenica da ona nikoga nije zaobišla.

Ono što je dodatna motivacija za naftne kompanije da više pažnje poklone digitalizaciji, jeste činjenica da je efekte ovog procesa nešto teže uočiti kod naftaša, nego u nekim drugim sektorima. Krajnji potrošač efekte digitalizacije "ne vidi golim okom", kao kada, na primer, naručuje robu iz onlajn prodavnice. Isto tako, za naftnu industriju proces digitalizacije je dosta kompleksniji, jer pre svega, podrazumeva tehnološke inovacije u istraživanju, proizvodnji i preradi nafte.

Pritom, naftaši nikako ne bi trebalo da zanemare ni odnos sa krajnjim potrošačem: NIS je, recimo, prošle godine lansirao mobilnu aplikaciju Drive.Go, koja služi za plaćanje goriva praktično iz automobila, bez odlaska na platno mesto. Putem ove aplikacije do kraja 2020. godine prodato je više od milion litara goriva, što znači da su potrošači sa zadovoljstvo prihvatili ovu inovaciju.

Takav poduhvat je posebno značajan u doba pandemije, kada se pojačano vodi računa o zdravlju, epidemiološkim merama i ograničenom broju ljudi u maloprodajnom objektu, dok sa druge strane - kupci štede vreme i ne čekaju u redu.

Ono što je takođe vrlo značajno jeste saradnja naftnih kompanija sa obrazovnim ustanovama, pre svega sa fakultetima, posebno imajući u vidu da su mlađe generacije dobrim delom okrenute digitalizaciji i "prirodno" se snalaze na tom polju. Tokom pandemije, došlo je i do porasta prodaje elektronskih uređaja i laptopova, budući da su rad na daljinu, onlajn učenje i šoping preko interneta - dominirali.

U tom smislu, danas je više nego ikada pre potrebno mladima približiti spoj raznih nauka i struka sa svetom informatike i digitalizacije. NIS je u tom smislu ostvario uspešnu saradnju sa Elektronskim fakultetom u Nišu, gde je u septembru prošle godine otvoren prostor za realizaciju zajedničkih projekata na polju digitalizacije i novih tehnologija (coworking zona). Cilj ovakvih inicijativa je povezivanje znanja, zarad stvaranja "novih proizvoda" na sve zahtevnijem globalnom tržištu, a ključ je ne samo u veštinama i naučenom, već i u kvalitetnoj opremi za rad.

(Telegraf Biznis/PR)