Migranti u Nemačkoj tri puta lakše gube posao nego Nemci: I poslodavci su očajni

Zapošljavanje migranata i izbeglica snažnije reaguje na udarce na tržište rada, nego što je slučaj kod domaćeg stanovništva

Kod oko 400.000 zaposlenih iz zemalja koje traže azil, već od prvog talasa pandemije vladao je tri puta veći rizik da mogu ostati bez posla, nego što je slučaj sa građanima Nemačke.

Teme za vas

Oko 20.000 ili 5 odsto izgubilo je posao za vreme pandemije, a do kraja 2020. stopa nezaposlenosti među migrantima porasla je 2,7% znatno snažnije nego kod građana EU (2,2%) i Nemaca (1%).

Za migrante je i češće važila opcija skraćenog radnog vremena, a ređe su mogli da rade od kuće. To se vidi iz predstavljenog izveštaja Instituta za istraživanje tržišta rada i zaposlenja (IAB), naučnog centra Nemačkog saveznog zavoda za zapošljavanje iz Nirnberga.

Ali, ima i lepih vesti: migranti su veoma brzo opet našli posao, kad je privreda počela da se oporavlja nakon prvog karantina, piše Dojče vele.

Brže gube, ali i brže nalaze posao

- Zapošljavanje migranata i izbeglica snažnije reaguje na udarce na tržište rada, nego što je slučaj kod domaćeg stanovništva - objašnjava Heribert Brücker, saradnik Instituta i jedan od autora studije. "Ali, onog trenutka kad se oseti privredni rast, oni opet relativno brzo ulaze u radni proces".

Brückera više brine što je pozitivni razvoj prethodnih godina osetno usporen ili čak zaustavljen u pandemiji. Tako je čak i u godini pandemije zabeležen rast zaposlenosti među migrantima od 1%, ali to je mnogo manje nego 5%, koliko je izmereno u 2019.

- Prekinuli smo proces integracije, a to može imati dugoročne negativne posledice - smatra Brücker. U koroni su obustavljeni mnogi programi integracije migranata u tržište rada, a prekinuti su i kursevi jezika i upoznavanja kulture.

Nesigurnost i za poslodavce

Od početka 2020. uvedena je i kategorija "trpljenja usled zapošljavanja", a to znači da im se dozvoljava ostanak ukoliko imaju radno mesto preko kojeg uplaćuju i doprinose. Problem je, ipak, u realizaciji: preduzetnik Gottfried Härle tvrdi kako čitav taj zakon uzrokuje "mnogo birokratije, a zapravo se, pre svega, svodi na to da se ljudi lakše proteraju iz zemlje nego da im se pruži perspektiva boravka".

On je vlasnik pivare u regiji Algau i zapošljava 35 radnika, a pet od njih su migranti. Zajedno s drugim preduzetnicima, Härle je angažovan u Inicijativi prava boravka za rad. Udružili su se jer im je dojadilo kako "se uvek iznova događa da se dobro integrisani migranti izvlače sa radnog mesta i proteruju iz Nemačke".

Njihova nesigurna perspektiva boravka je problem i za poslodavce. O tome govori i iskustvo jedne njegove poznanice koja je vlasnica pekare. "Kaže mi kako njeni migranti rade isto kao i drugi i kako su postali vrlo dobri i nezamenljivi. Ali, više neće zapošljavati migrante iz straha da će biti proterani kasnije".

Nemačkoj fale radnici

Čak i ako im ne preti progon, gubitak radnog mesta za migrante često znači upadanje u začarani krug, kaže Ehrari. Zbog korone ne rade ni državne kancelarije, tako da "uvek iznova stoje pred zatvorenim vratima, ne dobijaju termine da se nađu s nadležnim saradnikom, nego na internetu moraju da ispunjavaju komplikovane formulare - većinom samo na nemačkom".

Zatvorene škole i vrtići već i Nemce dovode do očaja, a za migrante je to tek veliki izazov. "To je prava katastrofa", kaže Ehrari. "Mnogi ni ne znaju da imaju pravo na nužnu negu za svoju decu u vrtiću". Ali, i sve mere u borbi protiv pandemije - gde se građani pozivaju da ostanu kod kuće - za migrante znače da su i njihova deca sama kod kuće i čak zaborave ono malo nemačkog što su već naučili.

Brücker tvrdi kako ni sve te poteškoće i pandemija, zapravo, dugoročno neće promeniti trend doseljavanja u Nemačku. Osim ekonomskih razloga, ova zemlja je zavisna od dolazaka novih radnika i zbog starenja stanovništva. Tako je i u 2020. broj stranaca u Nemačkoj efektivno porastao za 250.000 osoba, "od kojih priličan broj njih već i radi".

(Telegraf Biznis)