Top 3 najtraženija proizvoda iz Srbije u svetu: Nije ni malina, ni kukuruz

Srbija danas izvozi za oko 15 odsto više proizvoda visoke i srednje tehnološke vrednosti u odnosu na Hrvatsku, dok je pre samo 15 godina njihov izvoz ovih proizvoda bio petostruko veći

Godinama uz izvoz Srbije lepila se malina kao roba koju najviše izvozimo. Tu je bio i kukuruz, a onda se nametnuo IT.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije tokom prošle godine iznosila je 40,009 milijardi evra, što je pad od 3,4% u odnosu na 2019, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U periodu januar-decembar 2020. izvoz robe bio je vredan 17,051 milijardu evra, što je pad od 2,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 22,957 milijardi evra, što predstavlja pad od 3,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,1%, slede roba za široku potrošnju 30,4% i oprema 11,5%.

Ali, kao što smo naveli, u Srbiji natprosečno raste izvoz proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti, posebno "haj-tek" proizvoda čija je vrednost izvoza za deceniju i po uvećana gotovo 15 puta, piše u najnovijoj publikaciji "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

U anaizi navode da je vrednost izvoza proizvoda visoke tehnološke složenosti (haj-tek) sa 77,4 miliona evra u 2005. godini, prošle godine dostigao 1,15 milijardi evra.

Tako, danas izvoz proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti čini tačno trećinu ukupnog robnog izvoza Srbije, dok je pre 15 godina iznosio svega 13,5 odsto, po čemu Srbija nije mogla da parira ni jednoj evropskoj ekonomiji.

Tri od 18 proizvoda koji čine haj-tek grupaciju generišu 72,2 odsto njihovog izvoza u 2020. godini, a ta tri proizvoda su rotacione električne mašine, termojonske elektronske cevi i električne mašine i aparati.

Među proizvodima srednje tehničke složenosti koje Srbija izvozi su oprema za distribuciju električne energije, putnički automobili i električni aparati za strujna kola.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su:

Izvoz (izraženo u milionima evra) 

Nemačka – 2.196,6

Italija 1.427,9

Bosna i Hercegovina 1.209,8

Rumunija 1.109,2

Mađarska 805,0

Uvoz (izraženo u milionima evra) 

Nemačka 3.121,7

Kina 2.875,1

Italija 1.926,8

Ruska Federacija 1.388,1

Mađarska 1.138,8

(Telegraf Biznis)