Vodoinstalateri zarađuju kao nikad, saobraćajke na sve strane: Ovo su najmračnije istine o Crnom petku!

Crni petak danas doživljavamo kao dan velikih popusta, gužvi u tržnim centrima i kompulsivne kupovine koja otvara sezonu prazničnog trošenja. Međutim, iza tog dana krije se mnogo bizarnija, mračnija i dramatičnija istorija nego što većina kupaca zna.

Početak koji nema veze sa kupovinom

Suprotno modernoj slici Crnog petka, prvi put se ovaj naziv pojavio u 19. veku i nije imao nikakve veze ni sa popustima, ni sa šopingom. Tada se termin koristio za označavanje finansijskog kolapsa - dana kada je cena zlata u Americi dotakla dno usled špekulacija na tržištu. Ta panika bila je toliko snažna da je ostala upisana u istoriju kao „crni dan“ za finansijski sektor.

Teme za vas

Kada su trgovci pokušali da sakriju naziv

Kako trgovci nisu bili oduševljeni mračnim prizvukom izraza, postojao je pokušaj da se Crni petak preimenuje u „Veliki petak“, nadajući se pozitivnijoj konotaciji. Međutim, publika jednostavno nije prihvatila novi naziv, pa je Crni petak ostao - i postao globalni simbol kupovine, bez obzira na asocijacije.

Foto: Tanjug/AP

Bizarne povrede i nasilje

Kako su popusti postajali sve agresivniji, a kupci sve gladniji najjeftinijih televizora i usisivača, Crni petak dobio je i potpuno drugu reputaciju. Svake godine stizale su vesti o tučama, gužvama, povredama, pa čak i smrtima. U nekim tržnim centrima korišćen je i biber-sprej kako bi se kupci razdvojili ili smirili. Borba za popust postala je svojevrsna urbana gladijatorska arena - preživljavanje najbržih i najagresivnijih.

Najčudniji proizvod: Prodaja apsolutno ničega

Jedna od najbizarnijih marketinških kampanja dogodila se kada je kreator društvene igre Cards Against Humanity odlučio da na Crni petak stavi „u prodaju“ - ništa. Kupci su za pet dolara mogli da plate apsolutno praznu korpu, bez ikakvog proizvoda, i hiljade ljudi je to zaista i uradilo. Bila je to vrsta satiričnog komentara na svetsku potrošačku pohlepu, ali i dokaz da je Crni petak postao ritual kojem se pristupa i bez racionalnog razloga.

Vodoinstalateri rade kao nikad

Foto: Shutterstock

Jedan od najneverovatnijih statističkih podataka vezan je za činjenicu da vodoinstalateri u Americi imaju najprometniji dan u godini upravo - dan posle Dana zahvalnosti, tokom Crnog petka. Porodice nakon velikih gozbi u odvode zatrpaju masnoću, kosti, ostatke ćurke i drugu hranu, pa cevi širom zemlje pucaju i zagušuju se, a vodoinstalateri zarađuju više nego tokom cele jeseni.

Stručnjaci upozoravaju - mnogi proizvodi su lošiji

Zbog ogromne potražnje i očekivanja niskih cena, neki proizvođači kreiraju posebne, slabije verzije proizvoda samo za Crni petak. Plastika je tanja, elektronika slabija, baterije kraće traju, a uređaji se proizvode u enormnim količinama kako bi izdržali nalet kupaca. Drugim rečima - televizor kupljen na Crni petak nije uvek isti kao isti model kupljen u regularnoj prodaji.

Saobraćaj i nesreće

Kako milioni ljudi istovremeno jure ka prodavnicama, statistički je dokazano da broj saobraćajnih nesreća i sudara dramatično raste, posebno na parking prostorima. Pod stresom i nestrpljenjem mnogi vozači u žurbi parkiraju, manevrišu i udaraju automobile oko sebe - sve zbog popusta koji traje možda samo nekoliko sati.

Foto:Shutterstock.com

Protest protiv kupovine

Paralelno sa Crnim petkom, u mnogim zemljama je nastao i kontrapokret - „Dan bez kupovine“. To je svojevrsna pobuna protiv konzumerizma, poziv ljudima da baš na najluđi dan u godini - ne kupe baš ništa. Iako nema masovni uticaj kao Crni petak, predstavlja simboličnu reakciju na potrošačku groznicu koja nezadrživo raste.

Ekološka cena popusta

Malo ko razmišlja o tome da masovna proizvodnja, transport i ogromne količine vraćene robe nakon kupovine ostavljaju dramatičan trag na planeti. Samo u Velikoj Britaniji procenjuje se da Crni petak generiše stotine hiljada tona ugljen-dioksida. Popusti, kako se ispostavlja, nisu ni najmanje jeftini - samo ih ne plaćaju kupci, već planeta.

Dan kada se najviše vidi ljudska priroda

Crni petak je svojevrsno ogledalo civilizacije: dan kada tehnologija, psihologija, tržište i ljudski instinkt postaju vidljivi u potpuno ogoljenom obliku. Borba za popust i potraga za „boljim životom po nižoj ceni“ istovremeno su i tragedija i komedija savremenog sveta.

Jedno je sigurno - Crni petak više nije samo dan rasprodaja. To je fenomen, društveni ritual i istorijska drama koja neumorno pokazuje koliko smo daleko spremni da idemo zbog popusta.

(Telegraf Biznis)