5 sektora kojima preti ozbiljna nestašica radnika: Upoznajte ekonomiju posle korone

U Sjedinjenim Državama, republikanski poslanici krive povećane naknade za nezaposlene za podsticanje problema, dok levičarski nastrojeni ekonomisti predlažu jednostavno rešenje: isplatiti veće plate

Pandemija kovid-19 je ozbiljno uzdrmala tržište rada, a posledice će se, verovatno, tek osećati. Manjka radnika u mnogim sektorima, a Telegraf Biznis već je pisao o ovom problemu u Srbiji, kada je reč o konobarima koji su bili prinuđeni da se prekvalifikuju i zaposle na drugim mestima, tokom trajanja blokade u radu.

Teme za vas

Kako je korona uticala na globalnu ekonomiju imali smo prilike da vidimo na mnogim primerima. CNN takođe piše o dešavanjima u svetu. Naime, javio se problem i na farmi pilića Džejmsa Huka, ali taj problem nema veze sa živinom, već sa pronalaženjem 40 poljoprivrednih radnika.

To je duplo više od uobičajenog broja slobodnih radnih mesta. Istovremeno, postoji ozbiljan deficit vozača kamiona, što Huku otežava posao da transportuje svoje piliće do fabrika gde se prerađuju.

"P D Hook Hatcheries Limited" je porodični biznis, osnovan 1950-ih godina, a kompanija danas obezbeđuje čak trećinu ove vrste mesa prodate u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kada pilići, ipak, nekako stignu do pogona - onda nastane problem s nedostatkom osoblja u fabrikama za preradu mesa.

Ova kompanija, zemlja i industrija nisu usamljene. Širom sveta avio-kompanije, restorani i hoteli ne mogu popuniti otvorena radna mesta, te tako ne mogu ni da adekvatno odgovore na rastuću potražnju potrošača.

Mnogi radnici koji su se vratili kućama kada se pandemija dogodila - nisu se potom vratili u brodogradilišta, fabrike ili na gradilišta, što je uzrokovalo brojne zastoje. Čak i ugostiteljski objekti sa Mišlenovom zvezdicom i banke sa Volstrita kažu da ne mogu da angažuju dovoljno ljudi da zadovolje njihove potrebe.

U Sjedinjenim Državama, republikanski poslanici krive povećane naknade za nezaposlene za podsticanje problema, dok levičarski nastrojeni ekonomisti predlažu jednostavno rešenje: isplatiti veće plate.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, lobističke grupe pozivaju vladu premijera Borisa Džonsona da revidira imigraciona pravila nakon Bregzita, kako bi Evropljani mogli popuniti upražnjena radna mesta, dok su lideri Singapura i Australije pod pritiskom da ublaže ograničenja vezana za putovanja, tako da radnici-migranti mogu da se vrate u te zemlje i nastave tamo gde su stali.

Pandemija je, inače, ostavila na desetine miliona ljudi bez posla, pri čemu se dosta njih raselilo, i zaključak je da tržište rada nikada neće biti isto. CNN dodaje i da su "obučeni radnici zaglavili na pogrešnim mestima".

Drugi su se penzionisali rano, sumnjičavi zbog povratka na posao i suočeni sa dugotrajnim zdravstvenim problemima ili imaju poteškoća u obezbeđivanju pouzdane brige o deci.

Ekonomija koja izlazi iz krize takođe izgleda drugačije od one koja joj je prethodila. Potražnja je veća u nekim sektorima, a manja u drugim. Radnici su napustili tzv. "front-line" poslove u nekim industrijama, jer su na drugim pozicijama manje izloženi riziku, nisu pod uticajem karantina ili se tamo nudi bolji balans između poslovnog i privatnog života.

U Sjedinjenim Državama, rekordnih 4 miliona ljudi napustilo je posao u aprilu, uključujući 649.000 radnika u maloprodaji. Nedavno EY istraživanje, sa više od 16.200 zaposlenih na globalnom nivou, pokazalo je da bi više od polovine razmislilo da napusti posao nakon pandemije ako im ne bi bilo ponuđeno dovoljno fleksibilnosti. Ovo je definitivno vreme promena.

(Telegraf Biznis)