CO2 ozbiljno ugrožava planetu: Šta potrošači, kao pojedinci, mogu da urade?

Pet stručnjaka deli svoje stavove...

Vlade širom sveta su se obavezale da će u narednim decenijama postati CO2 neutralne i da će pomoći u smanjenju uticaja koje naše svakodnevne aktivnosti imaju na životnu sredinu.

Teme za vas

Auto-kompanije polako, ali sigurno uvode e-vozila, kao novi standard, posebno imajući u vidu da Evropa nameće normu da se u narednim godinama iz upotrebe izbace benzinci i dizelaši.

Ipak, evo jednog zanimljivog podatka: proizvodnja elektromobila emituje 63 odsto više CO2 u odnosu da proizvodnju benzinaca i dizelaša.

Takođe, meso se našlo na meti zagovornika za očuvanje sredine, zbog zagađenja koja nastaju prilikom njegove obrade i proizvodnje, pa se sve češće govori o tzv. 3D mesu iz laboratorije.

Ali, šta možemo učiniti kao pojedinci? CNBC je razgovarao sa pet stručnjaka koji dele svoje ideje o tome kako možemo poboljšati sopstveni "ugljenični otisak". U ovome je suština.

Pitajte

Preduzetnica Nasreen Sheikh je zagovornica protiv siromaštva i brze mode. Rođena je u malom selu koje se nalazi na granici Indije i Nepala, a već sa 10 godina krenula je da radi u prodavnici. Prema izveštaju Globalnog indeksa ropstva Fondacije "Walk Free" za 2018. godinu, više od 127 milijardi dolara vredne odeće koju godišnje uvoze zemlje G-20 - verovatno potiče iz savremenog ropstva. Prema njenom mišljenju, srž problema je u tome što ljudi ne postavljaju pitanja: Odakle mi odeća, odakle su čokolade ili odakle mi dolazi kafa? Sheikh kaže da uvek razmišlja van okvira cena i podržava samo etičke, održive i poštene marke.

Uticaj hrane

- Dijeta na biljnoj bazi ima koristi za celu planetu, društvo i ljude u celini - rekla je za CNBC Shireen Kassam, osnivačica grupe "Plant-Based Health Professionals UK", koja obrazuje zdravstvene radnike i zalaže se za biljnu ishranu. Navodi se da je goveđe meso prehrambeni proizvod koji u savremenoj poljoprivredi najviše zagađuje sredinu, kroz emitovanje 99,48 kg emisije gasova staklene bašte po kilogramu hrane. To su podaci koje iznosi "Our World". Iza su jagnjetina i ovčetina, sa po 39,72 kg štetnih emisija po kilogramu hrane.

Energija kao važan faktor

Laura McGadie, šefica grupe za energiju u britanskoj neprofitnoj organizaciji "Energy Saving Trust", kaže za CNBC da "najveći deo energije koju koristimo u kući odlazi na grejanje i toplu vodu".

- Proverite da li imate kontrolu grejanja, da li je postavljena na pravi nivo i da li se grejanje uključuje samo kada vam je potrebno. Jer ako je uključeno kada niste kod kuće, samo bespotrebno troši energija - dodaje.

Naša potrošnja energije, pritom, igra veliku ulogu u našem ugljeničnom otisku. Samo u Velikoj Britaniji, kako bi se postigla neutralnost ugljenika do 2050. godine, procenjuje se da će emisije koje dolaze od grejanja u domaćinstvima i od tople vode - morati da se smanje 95% u narednih 30 godina. Još jedna stvar koju možete učiniti jeste da ne ostavljate aparate "u stanju pripravnosti".

- Recimo, kada je u pitanju vaš mobilni telefon, čim se 100% napuni, izvadite punjač iz utičnice, jer tako štedite energiju - kaže McGadie.

Gomilanje otpada

Proizvodnja plastike se povećala sa 2,3 miliona tona iz 1950. na 448 miliona tona koliko je bilo 2015. godine, prema podacima koje je podelio "National Geographic". Osim toga, svake godine oko 8 miliona tona plastičnog otpada završi u okeanima. Melanie Fisher, osnivačica kompanije "Zero Waste Goods", kompanije koja se bavi održivim događajima, kaže da postoje tri dela u okviru načina na koji se ona nosi sa sopstvenim plastičnim otpadom.

Prvi deo je dublja analiza proizvoda koje kupuje, drugi deo je briga o proizvodima koje već poseduje, a treći deo je način na koji reciklira otpad. Npr, kada je reč o kozmetici, uglavnom kupuje refile ili staklena/aluminijumska pakovanja.

Opšta potrošnja

Sjedinjene Američke Države su najveće svetsko potrošačko tržište, prema neprofitnoj instituciji "Brookings Institution". Američki stanovnici su 2020. potrošili više od 3 milijarde dolara na tzv. meku robu (eng. soft goods), poput automobila, odeće i hrane. O tome govore podaci Federalne banke rezervi Sent Luisa.

Ali, 20 godina ranije, potrošnja robe u SAD bila je samo upola manja od tog nivoa. Elizabeth Teo, koja radi na Univerzitetu u Torontu, rekla je za CNBC da se "svi različito bave održivošću".

- Zavisi od toga šta vam je najlakše, kojim oblastima imate pristup. Što se mene tiče, ja samo pokušavam da generalno kupujem manje i mislim da to zaista treba svi da rade - istakla je.

(Telegraf Biznis)