Otkud radnici iz Uzbekistana u vodećoj firmi za dostavu u Beogradu? "Ovo je sve češća pojava"

Svi dovedeni zaposleni imaju legalne radne dozvole, na godinu dana, uz prethodne provere, kaže sagovornik Telegraf Biznisa

Širom regiona, a i u Srbiji, nedostaje radne snage, s produžetkom radnog vremena, to se posebno vidi kod ugostitelja, neimara i kod jednog od najpopularnijih biznisa - dostavi hrane.

Teme za vas

Najveći razlog je prekfalifikacija na koju su radnici bili primorani zbog korone kada su tražili nove poslove. Dodatno, u jeku je sezona, a mnogi idu u inostranstvo na sezonske poslove na primorju.

Prema nezvaničnm podacima, između 10.000 i 15.000 godišnje stranih ranika dođe da radi u Srbiju, a svake godine taj broj raste za 20 odsto. Najviše ih je u sektoru građevine, a svega nekoliko desetina u sektoru dostave. 

Upravo se o tome govori poslednjih nedelja u prestonici - otkud vodećim službama za dostavu hrane dostavljači koji govore drugim jezikom, odnosno, da li je zaista toliki manjak domaće radne snage.

- Neobično mi je, nisam navikla. Dostavljači su zaista ljubazni i simpatični, samo sam se zapitala gde onda rade svi sa biroa koji kukaju kako nema posla - kaže nam jedna Beograđanka koja redovno naručuje hranu onlajn putem.

Prema rečima Stefana Šurlana jednog od predstavnika firme koja se bavi dovođenjem stranih radnika, svi dovedeni zaposleni imaju legalne radne dozvole, na godinu dana, uz prethodne provere.

Provere i u Srbiji 

- Provere počinju pre dolaska u Srbiju, od uvida u dokumente da nisu osuđivani i provera da nemaju problema sa organima gonjenja. Međutim, provere se nastavljaju i u Srbiji. Od prijave boravka da su na adresi koju plaća kompanija koja ih upošljava, pa sve do poseta policije na prijavljane adrese. Dodatno, naš sistem vrši provere da li su iz zemalja ugroženih ratom, što je očekivana i podrazumevana bezbednosna rutina – navodi za naš portal Stefan Šurlan.

Objašnjavajući zašto se kompanije odlučuju na ovaj potez Stefan Šurlan kaže da kompanije u Srbiji, posebno u Beogradu, imaju sve veći problem sa nedovoljnim brojem radnika.

- Ovo najbolje možete da vidite na primeru rastućeg tržišta dostave hrane i drugih potrepština na kućne adrese. Većina ljudi koja se trenutno bavi ovim zanimanjem to radi kao dodatni posao. Svi smo svesni da potražnja za dostavom usled korone beleži rekordne skokove i da je tržištu potreban sve veći broj ljudi koji bi radili puno radno vreme ovaj posao. Iz tog razloga, mi smo nedavno za jednu od najvećih kompanija u oblasti dostave doveli oko 20 radnika iz Uzbekistana – rekao je nam je Šurlan.

Kada je reč o godištu ovih radnika, u sektoru građevine ima kvalifikovanijih majstora, dok su u sektoru dostave to mladi ljudi između 20 i 30 godina koji kod kuće imaju porodice i dolaze da zarade za sebe i za njih.

- Isto kao što veliki broj konobara i kuvara iz Srbije preko leta ode u Hrvatsku ili Grčku, tako i nama dolaze radnici iz Ukrajine, Turske, Nepala, a sada i iz Uzbekistana. Verujemo da će zbog ekonomskog razvoja zemlje, u Srbiji trend sa stranim radnicima tek krenuti. Tome nas uče primeri Hrvatske tokom poslednje četiri godine i Slovenije tokom prethodnih deset godina – zaključuje on.

Slično je i u ugostiteljstvu. Hotelima i restoranima nedostaje oko 15.000 radnika, a jedan lanac je nedavno "uvezao" nekoliko radnika iz Bangladeša.

Strani radnici ni u Srbiji ni u Hrvatskoj ne mogu da budu prijavljeni na manje od 40 sati rada nedeljno, dakle ne mogu biti prijavljeni na „part time“, povremene, ugovore.

Inače, strani radnici imaju ugovore o radu, koje dobijaju odmah nakon što NSZ i MUP odobre radne dozvole.

Prema poslednjih podacima, dve trećine stranaca, njih 5.784, zaposlili su poslodavci u Beogradu, dok su ostali posao pronalazili kod poslodavaca u Novom Sadu, Boru, Nišu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Subotici, Kraljevu, Čačku, Leskovcu, Kruševcu, Novom Pazaru…

Radna migracija je problem poslednjih godina, a ko najbrže nalazi posao u pečalbi, kako da prođe dobro na razgovoru za posao, šta da očekuje, ali i zašto je dobar posao preko veze, čitajte u našem posebnom tekstu. 

(Telegraf Biznis)